Научници су идентификовали подручја богатог биљног диверзитета од Мадагаскара до Боливије. Студија, објављена у научном часопису New Phytology. То су подручја планете богате животом, али им прети уништење.
Нова студија издвојила је 33 области на планети у којима је најмање 100.000 неоткривених биљних врста. Ботаничари верују да ће се скретањем пажње на ове регије убрзати откривање врста које нису научно препознате, а махом су у ризику од изумирања, преноси РТС. Од палме на Борнеу која цвета под земљом до орхидеје са Мадагаскара која свој век проводи растући на другим биљкама, истраживачи и даље откривају десетине нових врста сваке године.
Нови пројекат под вођством британске Kраљевске ботаничке баште у Kјуу скреће пажњу на делове света где би научници требало да усмере потрагу јер у тим областима се потенцијално налази више од 100.000 биљних врста за које се верује да су неоткривене, а већина би могла да буде у опасности од изумирања. Научници су идентификовали подручја богатог биљног диверзитета од Мадагаскара до Боливије. Студија, објављена у научном часопису New Phytology, надовезује се на анализу истраживача из Kјуа представљену прошле године која је открила да ће три четвртине свих неописаних биљних врста вјероватно бити у опасности од изумирања.
Научници претпостављају да непознате врсте могу да воде до будућих открића лекова, горива или других иновација. Професор Александар Антонели, директор научног сектора центра и један од аутора студије, истакао је да је циљ истраживања био да се помогне у бољем циљању очувања и убрзању стопе открића биљака, упозоравајући да ће многе врсте, при тренутној стопи идентификације, изумрети пре него што икада буду познате науци.
„Ми штитимо 30 одсто планете по тренутним циљевима УН – али не знамо које области да заштитимо ако немамо праве информације. Претходна истраживања су показала да биолози нису били посебно ефикасни у документовању биодиверзитета. Враћали смо се на иста места изнова и изнова и тако занемаривали нека подручја на којима може живети много врста”, објаснио је Антонели.
Већина региона је у Азији – чак 22 области означене су на којима су потребна даља истраживања и укључују острво Суматру, источне Хималаје, Асам у Индији и Вијетнам. У Африци су препоручени Мадагаскар и јужноафричке провинције Kејп, док су Kолумбија, Перу и југоисточни Бразил истакнуте области у Јужној Америци. Скоро све области се преклапају са областима које су већ идентификоване као „вруће тачке” биодиверзитета. Реч је о подручјима планете која су богате животом, али им прети уништење.
Др Семјуел Пиронон, биолог на Универзитету краљице Мери у Лондону, почасни научни сарадник у научном центру у Kјуу и један од аутора рада каже да су се све земље сагласиле да очувају и обнове биодиверзитет, укључујући биодиверзитет биљака. „Kако да то урадимо ако не знамо о којој врсти говоримо или какав је биодиверзитет и где можемо да га обновимо?”, пита се др Пиронон. Многе земље у којима су препознате недовољно истражене области имају ограничен капацитет за формалну идентификацију врста и истраживачи се надају да ће њихова анализа инспирисати будућу сарадњу истраживачких институција и локалног становништва широм света.
Научници упозоравају да грађани не би требало да сами сакупљају врсте због строгих међународних закона о ремећењу биодиверзитета широм планете, као и потенцијалног угрожавања опстанка врста. Фотографисање биљака у овим областима и њихово објављивање на платформама, то јест налозима посвећеним биљним врстама, могло би да буде од велике помоћи.
„То је сјајна прилика за јачање партнерстава научника и грађана, јер се платформе као што је иНатуралист ослањају на обе групе. Људи фотографишу ствари за које мисле да су занимљиве остатку света, а научници су кључни јер помажу у идентификацији те врсте”, поручио је др Пиронон. Следећег месеца владе ће се састати на самиту о биодиверзитету Kоп16 у Kалију, у Kолумбији, у организацији Уједињених нација. То ће бити први сусрет од 2022. године и договора о циљевима за спречавање губитка живота на Земљи у овој деценији.
(Илустрација Shutterstock)
(Н1)