KOSMIČKO TKANJE

PODMLAĐIVANJE ZVEZDA

230 pregleda

„Kroz sudare i spajanja, ove zvezde sakupljaju više vodonika. Iako su odavno nastale i sačinjene od starog materijala, maskiraju se u mlađe zvezde. One su kao zombi zvezde; jedu svoje komšije, objašnjava Sanea Rouz sa Univerziteta Nortvestern (SAD).

 

Legenda kaže da je mađarska grofica Eržebet Batori koja je živela u 16. veku imala jeziv metod da zadrži svoju mladalačku lepotu. Istorijski zapisi navode da je plemkinja optužena i zatvorena za ubistvo stotina devojaka da bi se kupala u njihovoj krvi koja navodno ima regenerišuće moći. Istinitost tih tvrdnji je upitna, ali ideja o pribegavanju tajanstvenoj crnoj magiji u potrazi za večnom mladošću i dalje postoji. Evo kako stvari stoje sa – zvezdama.

Iako ispijanje krvi devojaka ne deluje regenerativno na ljude, novi dokazi ukazuju da takvo ponašanje zaista može biti vrlo podmlađujuće – za zvezde. Studija o zvezdama oko galaktičkog centra Mlečnog puta sugeriše da su one mnogo starije nego što izgledaju – i da je njihov „mladalački izgled” rezultat „kosmičkog kanibalizma”. Početkom godine detektovana je „zvezda kanibal” zahvaljujući ožiljku sa tragovima metala koji su primetili astronomi. Dalja istraživanja sugerišu veću ulogu vodonika, kada je reč o strukturi zvezda koje se „podmlađuju”.

„Kroz sudare i spajanja, ove zvezde sakupljaju više vodonika. Iako su odavno nastale i sačinjene od starog materijala, maskiraju se u mlađe zvezde. One su kao zombi zvezde; jedu svoje komšije”, objasnila je Sanea Rouz sa Univerziteta Nortvestern u Ilinoisu (SAD). Galaktički centar je prilično užurbano mesto. Za početak, tamo se nalazi velika supermasivna crna rupa, otprilike četiri miliona puta veća od mase Sunca. Oko njega se zvezde vrte i fijuču, dostižući neverovatne brzine na svojim dugim, kružnim orbitama. A ima ih mnogo. Galaktički centar tako predstavlja gusto popunjeno čvorište Mlečnog puta. To je okruženje koje je pripremljeno za napad zvezde na zvezdu.

„To je pomalo kao da trčite kroz neverovatno pretrpanu stanicu metroa u Njujorku tokom špica. Ako se ne sudarate sa drugim ljudima, onda prolazite veoma blizu njih. Za zvezde, ovi bliski sudari i dalje izazivaju gravitacionu interakciju. Želeli smo da istražimo šta ti sudari i interakcije znače za zvezdanu populaciju i da okarakterišemo njihov ishod”, dodala je Rouz.

Direktno proučavanje zvezda u galaktičkom centru je prilično teško, jer tamo ima mnogo stvari, uključujući guste oblake koji zaklanjaju pogled na većini talasnih dužina. Rouz i njene kolege su se okrenule simulacijama, stvarajući model galaktičkog centra i svega u njemu, i posmatrajući ishode kada se zvezde pokrenu. Otkrili su da je sudbina zvezda po pitanju sudara, vrlo verovatno direktno povezana sa blizinom crne rupe. Unutar perioda koji je približan jednoj tridesetini svetlosne godine – interakcije između zvezda su uobičajene, i one imaju tendenciju da prežive, odnosno da održe svoj izgled.

Međutim, izvan te granice sve postaje malo grublje. Kada se zvezde kreću mnogo sporije, menja im se kretanje posle susreta jedne sa drugom. Međutim, mogu i da postanu zarobljene jedna drugoj u gravitacionom polju, što dovodi do sudara u kojem se zvezde najpre lagano kreću zajedno, i postaju jedna velika zvezda. I upravo u ovom procesu neke zvezde dobijaju dovoljno vodonika da im daju mlađi izgled, iako su možda prilično starije. Ali postoji kompromis, odnosno cena ovog „podmlađivanja”. Što je zvezda masivnija, njen životni vek je kraći. „Masivne zvezde su kao džinovski automobili koji gutaju gas. Počinju sa puno vodonika, ali ga sagorevaju veoma, veoma brzo”, objasnila je Sanea Rouz.

Ovakva pretpostavka objašnjava karakteristike zvezdane populacije u galaktičkom centru, jer je bilo prilično zbunjujuće odsustvo starih crvenih džinovskih zvezda. Crveni divovi nestaju i njihov masivni gubitak rezultat je sudaranja i spajanja koja stvaraju veće, kratkovečne zvezde. Dalja opservaciona i teorijska istraživanja bi mogla da pomognu da se rasvetle ovi procesi i otkrije složena dinamika u kosmičkom okruženju. Nalazi, koji nisu recenzirani, dostavljeni su naučnom časopisu Astrophisical Journal Letters, a predstavljeni su na aprilskom sastanku Američkog fizičkog društva.

 

(RTS)

O autoru

administrator

Ostavite komentar