Запањујући феномен описан у контроверзној студији, према којем је шума норвешке смреке наводно синхронизовала своје електричне сигнале уочи делимичног помрчења Сунца, можда има знатно једноставније објашњење. Двојица еколога нуде нову претпоставку која се не ослања на идеју да дрвеће предосећа астрономске догађаје, пише Science Alert. Након анализе података из изворне студије еколози Аријел Новоплански и Хези Јижак са Универзитета Бен Гурион у Израелу предлажу једноставније објашњење. Они сматрају да је забележена електрична активност у дрвећу била узрокована падом температуре, пролазном грмљавинском олујом и неколико локалних удара муња.
Претходна истраживања већ су показала да такви чиниоци могу изазвати сличне реакције код биљака. „За мене, та студија представља пример уношења псеудонаучних тумачења у биолошка истраживања”, изјавио је Новоплански. „Уместо да размотре једноставније, добро документоване чиниоце околине, попут јаке кишне олује и оближњих удара муња, аутори су се приклонили привлачнијој идеји да дрвеће ишчекује надолазеће помрачење Сунца.” У октобру 2022. године, током делимичне помрчине Сунца, истраживачи су у шуми у италијанским Доломитима забележили, како су описали, „индивидуалне и колективне биоелектричне одговоре на помрачење”. Тврдили су да су старија стабла показивала јаче сигнале пре и током појаве, што би могао бити знак да се њихово искуство из претходних догађаја преноси на остатак шуме. Сугерисали су да смреке осећају надолазеће помрачење и да координишу свој одговор.
Двојица израелских научника тврде да то није вероватно, наводећи да је промена вероватније била грмљавинска олуја. И наводе неколико разлога. Kао прво, помрачења Сунца јединствена су по својој путањи, јачини и трајању, па би старијим стаблима било немогуће да користе „запамћено” знање да предвиде следеће. Друго, гравитацијске варијације које би могле послужити као упозорење биле би изузетно мале, отприлике упоредиве са онима за време младог месеца. Поврх свега, није постојала стварна потреба да дрвеће координише одговор. Радило се о делимичном помрачењу, уз смањење светлости упоредиво с облачним даном што не би изазвало веће поремећаје у фотосинтези или другим процесима. „Помрчина је смањила светлост за само 10,5 посто током два сата, а за то време сунчева светлост била је отприлике двоструко већа од оне коју стабла могу искористити”, објашњава Новоплански. „Честе промене наоблачења на тој локацији мењају квалитет и количину светлости с много већим осцилацијама.”
Истраживачи истичу да је изворна студија анализирала само три стабла и пет пањева, што је премален узорак за доношење закључака о целој шуми. Мерења су вероватније резултат појединачних реакција стабала на ударе муње, а не шуме као колектива. Иако је познато да биљке могу ишчекивати промене у околини, попут припреме за сушу на темељу раних знакова у тлу, идеја да би шума могла предвидети помрачње је, према њима, неодржива из више разлога. Истраживање електрома дрвећа – набијених молекула који пролазе кроз њихове ћелије – наставља се и без сумње ће донети још узбудљивих открића. Но, Новоплански упозорава на преурањене закључке: „Електрична активност дрвећа је стваран феномен, али то је још ново подручје истраживања, Идеја да варијације у електричним сигналима, уочљиве чак и у мртвим деблима, могу садржати памћење, ишчекивање или колективни одговор захтева неколико невероватних претпоставки, од којих ниједна није поткрепљена у студији. Шума је довољно чудесна и без измишљања ирационалних, али наизглед фантастичних тврдњи о антиципативном одговору или комуникацији темељеној искључиво на корелацији”.
(AI илустрација)
(Индекс)
