Научници су можда напокон открили шта је упалило прва светла у свемиру. Према подацима телескопа Hubble и Јames Webb (JWST), извори зрачења који су растерали космичку маглу у раном свемиру биле су мале, али изузетно активне патуљасте галаксије, пише Science Alertz. Истраживање, чији су резултати објављени у часопису Naturе, обзнањује да су управо оне произвеле довољно фотона да јонизују неутрални водоник који је испуњавао међугалактички простор. „Ово откриће разоткрива кључну улогу коју су веома тамне галаксије одиграле у еволуцији раног свемира”, изјавила је астрофизичарка Ирина Чемеринска из Института за астрофизику у Паризу. „Оне производе јонизујуће фотоне који су неутрални водоник претворили у јонизовану плазму током космичке рејонизације. То наглашава колико је важно разумети галаксије мале масе да бисмо схватили како се обликовала историја свемира.”
Убрзо након Великог праска свемир је био испуњен врућом и густом маглом јонизоване плазме. Светлост није могла продрети јер би се фотони распршили на слободним електронима, због чега је свемир био мрачан. Након отприлике 300.000 годинасвемир се охладио довољно па су се протони и електрони почели спајати у неутралне атоме водоника и хелијума. Kроз тај неутрални гас светлост је могла путовати, но није било много извора који би је стварали. Из тог гаса су настале прве звезде, чије је снажно зрачење поново јонизовало гас, одвајајући електроне од језгра. У том тренутку свемир се већ довољно проширио па разређени гас више није могао зауставити ширење светлости. Тај процес, познат као космичка рејонизација, завршио се отприлике милијарду година након Великог праска, чиме су се упалила светла у свемиру. Будући да је то раздобље толико удаљено у времену и простору, астрономи су досад тешко могли видети шта се тачно догађало. Претпостављало се да су за рејонизацију одговорни моћни извори, попут големих црних рупа или великих галаксија у којима су настајале бројне звезде.
Међутим, телескоп ЈWST, који је делом дизајниран управо да истражи космичку зору, донео је изненађујућа открића. Опажања сада сугеришу да су кључну улогу имале патуљасте галаксије. Међународни тим, предвођен астрофизичаром Хакимом Атеком из Института за астрофизику у Паризу, анализирао је податке ЈWST и Hubble-а о галактичком скупу Аbell 2744. Он је толико масиван да закривљује простор-време око себе, делујући као огромна космичка лећа. То својство појачава светлост удаљених тела иза, што је истраживачима омогућило да виде патуљасте галаксије из космичке зоре. Анализа спектра открила је да оне нису само најбројнија врста галаксија у раном свемиру, него су и знатно сјајније него што се очекивало.
Истраживање је показало да патуљастих галаксија има сто пута више од великих и да заједно производе четири пута више јонизујућег зрачења него што се приписивало већим галаксијама. „Ове космичке електране заједно емитују више него довољно енергије да обаве посао”, објаснио је Атек. „Упркос својој сићушној величини, ове галаксије мале масе су изузетно плодни произвођачи енергетског зрачења. Толико су бројне у том раздобљу да њихов заједнички утицај може преобразити целокупно стање свемира.” То је досад најбољи доказ о покретачкој сили рејонизације, но научнике чека још посла. Будући да су посматрали само мали део неба, сада морају проверити није ли наведени узорак само аномалија, већ репрезентативан пример целе популације из раздобља космичке зоре. У ту сврху планирају да проучавају друге области неба које делују као космичка сочива. Ипак, резултати су веома узбудљиви. „С телескопом JWST сада смо ушли у неистражено подручје”, нагласио је астрофизичар Темија Нанајакара са Универзитета Свинберн у Аустралији: „Овај рад отвара још узбудљивија питања на која морамо одговорити у потрази за исцртавањем еволуцијске повеести наших почетака”.
(Илустрација Pandora’s Cluster (Abell 2744)Foto: NASA, ESA, CSA, I. Labbe (Swinburne University of Technology), R. Bezanson (University of Pittsburgh), A. Pagan (STScI)
(Индекс)
