Пре годину дана тим предвођен др Дарком Доневским, српским астрофизичарем, писцем и популаризатором науке, открио је 17 непознатих галаксија у дубоком свемиру. У жељи да ода признање и пружи подршку младим људима у Србији, дотични је на друштвеној мрежи X (под корисничким именом @даркОенергy) објавио да је једну званично именовао као SL3, уз недвосмислену поруку и хесштег #Студентисупобедили. У својој анализи истакао је зашто је управо та галаксија савршен пандан студентској борби – њена светлост је савладала незамисливе препреке и прешла изузетно дуг пут и нама постала видљива. „Пре годину дана, телескопима АLМА и Јаmes Webb открили смо 17 галаксија у дубоком свемиру. У част студената одлучио сам да једну назовем SL3. Њена светлост је, баш као студенти, прешла дуг пут дошла до нас. Једне звезде су јако младе, тек рођене, а друге су настале пре више од 7 милијарди година. Она има и велики резервоар молекулског гасааод којег ће се и даље стварити нове звезде”.
Галаксија SL3 је милионима година билла невидљива за класичне оптичке телескопе. Разлог за је густ, непрозирни слој гаса и угљеникове прашине који ји је испуњавао и заклањао унутрашњост. Међутим, коришћењем најсавременијих осматрачница данашњице – телескопа АLМА и Јаmes Wеbb – научници су завирили кроз непрозирни слој. У самом центру SL3 скрива изузетан, фасцинантан сјај, потпомогнут интензивним процесом рађања нових звезда. Унутрашња структура представља задивљујући космички спој различитих епоха и генерација: упоредо егзистирају тек настале веома младе звезде пуног сјаја и звездани ветерани чије порекло сеже више од 7 милијарди година у прошлост. Поред ове генерацијске разноликости, она располаже огромним резервоаром молекулског гаса. Тај драгоцени космички материјал обезбеђује непрекидно стварање нових звезда, што гарантује да ће сијати још најмање 3 милијарде година. Чак и када у далекој будућности престане стварање звезданих јата, остаће космичка прашина као сведочанство прошлости, а и грађа за ново рађање.
Према протоколима које прописује Међународна астрономска унија, новооткривене галаксије фдобијају званична каталошка имена. У већини случајева то су сувопарни низови слова, бројева и техничких шифара. Обраћајући се јавности, др Доневски је нагласио да је свесно одлучио за давања симболичког, неформалног имена које ће се равноправно користити у медијима, научним научним радовима и на међународним конференцијама.
Врхунска научна открића не морају бити само хладни бројеви и графикони у архиви – она могу постати вечни споменици људској храбрости, истрајности и друштвеним вредностима. Прича о галаксији SL3 подсећа да се светлост увек пробија и кроз најгушћу прашину, а да промене у универзуму и међу људима не престају чак ни када све наизглед утихне. Млади људи и слободна наука остају несаломива покретачка снага сваке будућности, подсећајући нас на важност непрекидног стварања и трајања кроз време.
(Астрономски магазин)
