Nova studija upućuje na vezu između sastava mikrobioma i psihopatskih crta ličnosti. Naučnici su otkrili da su povišeni iznosi određenih crevnih i oralnih bakterija u korelaciji sa osobinama poput nedostatka saosećanja i impulsivnosti. Istraživanje, objavljeno u časopisu Translational Psychiatry, prvo je koje povezuje mikrobiotu s biološkim osnovama psihopatije, piše Scien ce Alert. Psihopatija je pojam koji opisuje skup osobina ličnosti, a među njima su nedostatak empatije, antisocijalne sklonosti, impulsivnost i egoizam. Istraživačima još nije u potpunosti jasno kako se takva ličnost razvija. Zna se da osobe sa izraženim psihopatskim crtama mogu imati specifičnosti u strukturi mozga. Određena područja, poput prefrontalnog korteksa, često se dovode u vezu s tim stanjem, ali se smatra da ovo nije celovito objašnjenje.
To potvrđuje i glavna autorka studije, biomedicinska naučnica Karolina Košta sa Univerziteta u Portu. „Iako se pretpostavlja da su promene u mozgu, osobito u prefrontalnom korteksu i temporo-limbičkim područjima, neposrednno povezane s psihopatijom, same po sebi nisu dovoljne da potpuno neurobiološki objasne psihopatsko ponašanje”, navodi se u naučnom radu koji ona potpisuje s kolegama. „Postavili smo hipotezu da bi sastav crevne i oralne mikrobiote mogao biti povezan sa subkliničkim psihopatskim osobinama. Prema našim saznanjima, ovo je prva studija koja istražuje tu povezanost.” Istraživači su analizirali podatke 200 zdravih odraslih učesnika. Oni su ispunili upitnik za procenu psihopatskih crta i dali uzorke krvi, sline i stolice za analizu sastava bakterija i metaboličkih markera.
Analiza raznolikosti mikroba kod pojedinaca nije pokazala jasnu vezu s psihopatijom. Međutim, upoređivanje rezultata između ispitanika otkrilo je statistički značajne korelacije. Pokazala je da je veći zbir tri vrsta bakterija u pozitivnoj korelaciji s izraženijim psihopatskim crtama. Osobe s većom količinom mikroba iz rodova Allisonella ili Prevotella, ili vrste Cloacibacillus evryensis, u crevnom mikrobiomu ispoljile su veću sklonost psihopatskim osobinama. Važno je naglasiti da rezultati pokazuju isključivo korelaciju, a ne uzročno-posledičnu vezu. Kako mikrobi mogu uticati na ponašanje?
Naučnici još nemaju konačan odgovor, ali nude nekoliko mogućih objašnjenja. Bakterija Allisonella ranije je povezivana sa upalnim procesima, koji mogu uplivisati na stanja poput teskobe i depresije. Rod Ptevotella povezuje se s neuropsihijatrijskim poremećajima i smatra se da deluje na obradu emocija. Za vrstu C. evryensis kažu da bi veza mogla postojati zbog njene uloge u proizvodnji gamaaminobuterne kiseline (GABA). To je neurotransmiter koji učestvuje u kontroli impulsa. Zanimljivo je da je studija otkrila i jednu negativnu korelaciju. Viši iznos bakterije Treponema vincentii u usnoj duplji povezan je s nižim pokazateljima psihopatije, ali istraživači priznaju da za tu vezu još nemaju objašnjenje.
Iako je potrebno sprovesti dodatna istraživanja da se razjasnila uloga crijevnih mikroba, ovi nalazi nude nove važne smernice. Jednog dana mogli bi pomoći kliničarima u boljem prepoznavanju osoba koje pokazuju takve crte ličnosti. „Sveukupno, naši nalazi ističu moć mikrobiote i njenih metaboličkih produkata kao biomarkera za psihopatske osobine u opštoj populaciji”, zaključuju istraživači. „Uočene veze, posebno između specifičnih taksona i osobina poput bezosećajnosti, manipulativnosti, impulsivnosti i antisocijalnog ponašanja, upućuju na merljiv biološki trag psihopatije koji nadilazi tradicionalne neurokognitivne modele.”
(Ilustracija YouTube)
(Indeks)
