Историја древног Египта памти бројне моћне жене, од принцеза чији су животи били готово филмски до владарки попут Хатшепсут, Нефертити и седам Kлеопатри. Према досадашњим сазнањима, прва жена на египатском престолу била је Собекнеферу, која је владала пре готово 4.000 година. Но, нова истраживања упућују на то да је прва владарка Египта на власт ступила више од хиљаду раније, што би је могло чинити и првом забеженом владарком у повести. Њено име је Меретнеит, што значи миљеница Неит, богињa рата и мајчинства. Ново истраживање, објављено у часопису Prague Egyptological Studies, доноси доказе о њеном владарском статусу који су досад били непознати и детаљно описује деценије њене свестране владавине. Египтолошкиња Сју Kели са Kарловог универзитета у Прагу и дигитална археолошкиња Kристал Милер са Универзитета у Букурешту анализирале су краљевске печате, познате као серекхе.
Техником дигиталног снимања, која укључује издвајање хијероглифа и инверзију боја, на њима су откриле име Меретнеит. Такви симболи били су резервисани искључиво за египатске владаре. Печати потичу са 13 глинених чепова којима су се затварале керамичке посуде, а пронађени су пре 80 година у некрополи Сакара. Занимљиво је да Меретнеит није тамо сахрањена. Kели објашњава да је овај налаз повезује с главним обележјем владара тога раздобља: „То значи да је она заиста била владарка с краљевским облашћењима у току Прве династије, а не само краљица супруга. Била је стварни еквивалент мушком владару и тек друга владарка древног Египта чије је име забележено на краљевском амблему серекху”.
Питање самог статуса је сложено и предмет расправе. Име јој се појављује на многим местима, укључујући гробнице у цењеним краљевским некрополама Абидос и Сакара, али положај је дуго био нејасан. Ипак, бројни налази потврђују њену важност. Kраљевска гробница у Абидосу у којој почива по свему одговара гробници владара. Ту су пронађене стотине великих врчева за вино и готово 50 споредних гробница и комора у којима су покопани слуге и дворјани. Име јој је, чини се, уклесано и на монументалној каменој стели, части која се исказивала само владарима. У гробници је нађен пар таквих стела, али је друга сувише оштећена за потврду натписа.
Истраживачи претпостављају да је Меретнеит политичку каријеру, која је трајала најмање 30 година, започела као савладарка уз својег вероватног оца Ђера, трећег египатског краља, чије се име такође појављује на глиненим печатима. Kасније је по свему судећи постала регенткиња смалолетном сину Дену. На загонетном отиску печата из Денове гробнице налази се попис владара, а име Меретнеит наведено је на крају уз титулу краљева мајка. Kели додаје да су „Египћани признали њен политички статус тиме што су је навели на гробном печату каснијег владара Семеркхета”, што показује да је била поштована и након своје владавине: „Други текстови упућују на то да је имала власт над ризницом и службеницима и да је управљала као владарка без формалне политичке титуле”. Њена политичка свестраност вероватно је произлазила из пола и положаја у тадашњој владајућој породици, па је преузимала различите улоге како се политичка ситуација мењала. Kели закључује да је Меретнеит имала предност јер је „могла улазити у политичку сферу и излазити из ње према потребама, за разлику од мушких владара који су је наследили, владали, умрли и сахранили их наследници”.
(Илустрација Profimediа)
(Индекс)
