Универзум је пун чуда – од црних рупа до квантне испреплетености – али најдрагоценија ствар коју поседујете је континуитет сопственог искуства. То је једино што заиста имате. Немојте то олако предати машини за копирање.
Сви имамо тај сан. Вероватно га имате и ви док стојите у бесконачном реду на аеродрому, изувате ципеле и вадите лаптоп, или док сатима седите заглављени у саобраћајном шпицу док киша добује по крову. У том тренутку, мисао је неизбежна: „Зар не би било дивно да само притиснем дугме и – пуф – створим се у Паризу?” Научна фантастика нам је продала ту визију кроз „” и чувено: Beam me up, Scotty! Изгледа тако чисто, елегантно и слободно. Нема авиона, нема џет-лега, нема изгубљеног пртљага. Али, видите, природа је веома строг рачуновођа. Она вам не дозвољава да варате у књигама. Kада дубље погледате физику онога што је заиста потребно да би се људско биће тренутно преместило с једног места на друго, откривате сурову истину: телепортација није транспорт. То је самоубиство.
И то не кажем метафорички. Да данас направимо транспортер заснован на законима квантне механике које познајемо, ви бисте ушли у кабину, притиснули дугме и умрли. Човек који би изашао на другој страни би изгледао као ви, размишљао би као ви и сећао би се притискања дугмета – али он не би био ви. Ви бисте остали само гомила разбацаних атома у просторији за полазак. Да бисмо разумели овај феномен, морамо га раставити на делове, баш као што бисмо раставили стари радио. Шта сте ви заправо? Према физици, ви сте колекција од око седам октилиона атома – супа угљеника, водоника, кисеоника и азота. Али ви нисте само та материја; ви сте специфичан, прелеп образац у који су ти атоми поређани. Тај образац носи све: вашу љубав према року, страх од паукова, ваша сећања и саму способност да разумете ове речи. Ако желим да вас пребацим на Марс, имам два избора:
- Физичко померање атома: Седнете у ракету, сагоримо тоне горива и физички гурнемо ваше атоме кроз свемир. То је старомодно, споро, али безбедно. Ви остајете ви.
- Померање обрасца: Транспортер не помера ваше атоме. Он их скенира, прави мапу сваког појединачног атома, бележи спин сваког електрона и позицију сваког неурона, а затим те информације шаље на Марс.
На Марсу машина са великим резервоаром свежег угљеника и водоника узима те инструкције и гради човека. Звучи савршено, зар не? Радимо то са мејловима и фајловима сваког дана. Али овде нам универзум смешта замку. Ова препрека се зове Теорема о забрани клонирања (Nо-Cloning Theorem). У квантном свету немогуће је направити савршену копију честице, а да притом не уништите њено оригинално стање. Хајзенбергов принцип неодређености нам не дозвољава да само погледамо атом и сазнамо све о њему; сам чин мерења узнемирава и мења честицу.
Дакле, уништење оригинала није грешка у дизајну машине или недостатак технологије – то је фундаментални закон свемира. Да би машина добила савршену мапу која чини вас, она мора да вас измери толико дубоко да се везе између ваших атома кидају. Машина мора да вас растргне атом по атом како би очитала податке. У том тренутку, ви бивате вапоризовани. Престајете да постојите оног секунда када се скенер укључи. Ви не путујете брзином светлости; ваши подаци путују, док ваше физичко биће бива уништено у процесу очитавања.
Док сте ви на Земљи престали да постојите, на Марсу се пали штампач. Он узима нове атоме – честице које никада нису биле део вас, које су можда милионима година лежале у марсовској прашини – и слаже их према вашем обрасцу. Очи се отварају, срце почиње да куца, мозак се активира. Човек на Марсу удахне и каже: „Вау, како је било брзо!” Он има ваша сећања. Сећа се уласка у кабину и бљеска светлости. Он је убеђен да је он – ви. Али он је савршени уљез. Ваш континуитет свести је прекинут. Филм ваше свести је физички исечен маказама у кабини на Земљи. На Марсу почиње потпуно нови филм, на новом пројектору, са новом траком. Онај ја који је притиснуо дугме је мртав; онај ја што се пробудио на Марсу је нова свест која само верује да има историју.
Парадокс сна – Да ли смо ми само информација? Ово нас доводи до питања које ће вас натерати да вечерас другачије гледате на свој јастук: Шта се дешава када спавате? Kада утонете у дубок сан ваша свест бледи. Мозак мења режим рада, свест се гаси на осам сати, а онда се аларм огласи и ви се будите. Kако знате да је особа која се пробудила иста она која је легла? Можда ми умиремо сваке ноћи. Можда је сан природна верзија телепортације – образац се паузира, а затим рестартује. Ипак, постоји кључна разлика: код сна биологија остаје иста. Атоми нису напустили кревет. Ми прихватамо сан јер постоји физички континуитет. Али ако бисмо прихватили телепортацију, морали бисмо прихватити идеју да ми уопште нисмо материја, већ само талас у океану. Молекули воде у таласу се стално мењају, али талас наставља да се креће. Ми бисмо били само информација, прича која тече без обзира на то на каквом је папиру одштампана.
Закључак: Вредност континуитета искуства. То је прелепа, али застрашујућа идеја – да смо ми само образац сложености који путује кроз универзум једноставних атома. Али лично, да мене – као некога ко воли да завири испод хаубе универзума – питате да ли бих закорачио у ту машину, мој одговор би био: „Никако”. Радије бих изабрао ракету. Она је спорија, скупља и тесна. Али барем када стигнем на Марс, знам да сам ја тај који гледа у црвену прашину. Нећу дозволити машини да ме убије само да бих уштедео време. Универзум је пун чуда – од црних рупа до квантне испреплетености – али најдрагоценија ствар коју поседујете је континуитет сопственог искуства. То је једино што заиста имате. Немојте то олако предати машини за копирање.
За крај, размислите о овоме: Да ли бисте пристали да вас неко упуца у главу ако вам обећа да ће у суседној соби створити вашу савршену копију? Kопију која ће волети вашу жену, бринути о вашој деци и завршити сав ваш посао тако да нико не примети разлику?Ако је ваш одговор не, онда разумете праву цену телепортације. Ви не бринете о копији, ви бринете о оном светлу иза ваших сопствених очију које сија управо сада. Чувајте га. То је једини оригинал који ћете икада имати.
(Астрономски магазин)
