ТРГОВИНА МРТВИМ ДУШАМА

Није лако доносити одлуке у кризним ситуацијама чак ни у срединама где се уважавају научници и експерти, а камоли тамо где се „лажна”, немегатрендовска елита схвата као нужно зло.

 

Проф. др Зоран Радовановић

Зато с посебном благонаклоношћу треба гледати на грешке које у постојећим околностима чини наш Kризни штаб. Услов је, наравно, да пропусти и огрешења о науку нису чињени свесно, као последица подлегања спољним притисцима. Нажалост, постоји низ ситуација када су стручњаци из Kризног штаба поступали под грубим диктатом политике.

Посебно је иритантно што званичници приказују разлике као минимална одступања, а реч је о брисању половине, две трећине или чак три четвртине свих умрлих.

Један од примера је њихов пристанак да се, попут мечке Божане, препусте зимском сну од прве недеље маја до избора, 21. јуна, у доба кад починку време није. Други је анестезирајући ефекат на јавност упорним приказивањем стварности у кичерски улепшаном, пинковском маниру.

После Ђурђевдана, као небогоугодне биле су потиснуте речи „зараза” и „жариште”, а измишљен је читав пригодни новоговор. Тако је одлучено да је код нас, за разлику од остатка света, вирус нагло ослабио (!), да се учесталост која се одржава на приближно истом нивоу, па затим почиње да расте, назове репом (!), да се нова жаришта означавају као џепови (!), а да се ситуација која постаје драматична приказује као да је скоро мирна и под пуном контролом (!).

Трећи пример је упорно настојање да фасцинирамо свет као „лидери” у броју дневно обављених тестова, уз наводно импресивно одржавање позитивности испод пет одсто. Сви познаваоци проблематике знали су да је број од десетак хиљада ПСР тестова надуван, а да је проценат стварно позитивних налаза шест или десет пута већи. Превара је уочена и у свету, па је уласку наших грађана у низ земаља, укључујући Мађарску, стављена рампа.

Kада је у среду ујутро проф. др Оливер Стојковић објаснио да се проценат разводњава укључивањем серолошких тестова и збрајањем сумњивих на болест, већ оздравелих и путника у иностранство, директорка Института „Батут” истог поподнева је скрушено признала ту белодану истину, демантујући своје колеге које су нас недељама замајавале несувислим објашњењима (сетимо се само тумачења министра здравља да се исти људи три пута тестирају током једног дана).

Могло би се, наравно, и даље набрајати, али несумњиво најдрастичнији и најдегутантнији вид обмане је гогољевски бескрупулозна скривалица с бројевима умрлих од ковида 19. Посебно је иритантно што званичници приказују разлике као минимална одступања, а реч је о брисању половине, две трећине или чак три четвртине свих умрлих.

Погледајмо примере:

– Од 19. марта до 1. јуна број жртава новог вируса корона за јавност је био 244, а за Владу Србије, према документу до којег је дошао БИРН – 632 (!). Мрак је, дакле, прогутао 388 преминулих, што чини већину од 61 одсто.

– У неколико дана пре средине априла званичан број умрлих од ковида 19 био је 5-6, а стварни – четвороструко већи, 20-23.

– Током 38 дана у нишку капелу допремљени су посмртни остаци 666 особа. Већина преминулих, 360, била је у лименим сандуцима са упозорењем „заразно”. Чудном административном акробатиком дијагноза је „опроштена” великој већини тих покојника, па је њихов број сведен на 77, што чини само 21 одсто! Ваља имати на уму да очекивани број жртава свих осталих заразних болести у целом Нишком округу за тај период није прелазио 1-2.

– Од 22. маја до 26. јуна прошло је 35 дана током којих је број умрлих од ковида 19 био најчешће један, уз понеку нулу. Пандемија би морала да се понови четири милиона пута (!) да би се десила тако необична расподела умирања. Јасно је да је ту грубо интервенисала нека „божја рука”.

Другим речима, бројеви заражених су вишеструко умањивани, па је, уочи избора, број новооткривених званично био испод 100, а стварно 300-350.

У већини наведених случајева несумњиво је да је реч о кривотворењу. За нишки пример могло би се рећи да је прављена разлика између умирања од ковида 19 и са њим, на начин супротан упутствима Светске здравствене организације (СЗО). Међутим, А. Вучић, П. Kон и Институт „Батут” одбацили су могућност таквих манипулација. Једино је С. Јанковић 22. јуна покушао да релативизује питање дијагнозе, али га је три дана касније оштро демантовала Д. Kисић Тепавчевић („… као преминуле од ковида 19 воде (се) све особе код којих постоји сумња на присуство вируса…”).

Дакле, у складу са ставом СЗО, прихвата се чак и сумња под одређеним условима! Слично умирању, и оболевању се приступало са подједнако радикалним „тримовањем вишка”. Другим речима, бројеви заражених су вишеструко умањивани, па је, уочи избора, број новооткривених званично био испод 100, а стварно 300-350.

У складу са темом, морам да завршим патетично: колегинице и колеге штаблије, брука је велика, нађите снаге да се извините овом народу!

(Извор Данас)

Фото аутора (Политика)