U prostranstvima svemira, gde se milijarde galaksija prepliću u složenom kosmičkom plesu, ponekad susrećemo prizore koji oduzimaju dah svojom lepotom i dinamikom. Jedan takav je galaksija poznata kao Ruža ili preciznije, UGC 1810/3, zadivljujući par galaksija u interakciji što podseća na cvet u punom cvatu.
Istorija otkrića ovog zvezdanog para vodi nas u pedesete godine prošlog veka. Veruje se da je ruski astronom Boris Aleksandrovič Voroncov-Veljaminov prvi primetio obe galaksije na fotografskim pločama Palomar opservatorije Sky Survey. On ih je uvrstio u svoj čuveni Atlas i katalog interaktivnih galaksija iz 1959. godine, pod oznakom VV 323.
Nekoliko godina kasnije, 1966, veliki američki astronom Halton Arp je u svojem Atlasu neobičnih galaksija klasifikovao ovaj par na osnovu čisto morfoloških kriterijuma. Dodelio im je oznaku Arp 273 (APG 273), prepoznajući ih kao izuzetan primer galaksija u interakciji. Zanimljivo je da je Arp tada zabeležio: „Pozicija velike spirale. Svetle, duge, jasno definisane grane, ali glatke, ne razuđene”.
UGC 1810 je veća od dve spiralne galaksije i ona je ta koja daje Ruži prepoznatljiv oblik. Njena spiralna struktura je abnormalna i jasno je da je plimski izobličena snažnom gravitacionom silom galaksije pratioca, UGC 1813, koja se na slici nalazi iznad od nje. Posebno je upečatljiv veliki, spoljni krak UGC 1810, koji delimično izgleda kao prsten. Ova prstenasta karakteristika se često viđa kada galaksije u interakciji zapravo prolaze jedna kroz drugu.
Pretpostavlja se da je manja galaksija, UGC 1813, prošla van centra UGC 1810. Unutrašnji niz spiralnih krakova UGC 1810 je znatno iskrivljen iz ravni galaksije, što je još jedan dokaz o intenzivnoj gravitacionoj interakciji. Plavičasti delovi ove galaksije svedoče o intenzivnom rađanju zvezda – to je udružena svetlost od klastera izuzetno sjajnih i vrelih mladih plavih zvezda, koje intenzivno zrače u ultraljubičastom svetlu. Ovi regioni su prave kosmičke fabrike zvezda, nastale u interakciji gasa i prašine pod dejstvom gravitacije.
Manja galaksija pratilac, UGC 1813, vidljiva je gotovo sa strane. Procenjuje se da ima masu od oko 20% mase UGC1810 i pokazuje jasne znake intenzivnog formiranja zvezda u svojem jezgru. Ovo buđenje zvezdanih porođaja verovatno je pokrenuto samim susretom sa većom galaksijom. Ovaj fascinantan kosmički par udaljen je od nas neverovatnih 340 miliona svetlosnih godina, što znači da svetlost koju danas posmatramo putuje ka nama stotinama miliona godina, noseći priču o drevnom, ali i dalje aktivnom, kosmičkom plesu. Galaksija Ruža ostaje zvezdana atrakcija, svedočanstvo o dinamičnoj prirodi svemira i neprestanom razvoju galaksija kroz gravitacione interakcije.
(Ilustracija ESA/NASA Domingo Pestana)
(Astronomski magazin
