Sve je više naučnih dokaza da insekti mogu osećati bol, a najnovija studija dodatno potkrepljuje tu tezu. Istraživački tim sa Univerziteta u Sidneju zaeležio je kako se kućni cvrčak, za koga se već zna da poseduje biološke preduslove za oset bola, štiti i neguje svoje pipke nakon što su dodirnuti vrućom sondom, piše Science Alert. Procena doživljaja bola izuzetno je složena. Čak i kod ljudi to je toliko subjektivno da je najneposredniji način merenja zamoliti osobu da oceni, najčešće na lestvici od 0 do 10. Upravo je subjektivni doživljaj bola ključan u definisanju životinje kao osećajnog bića, odnosno bića sposobnog za osećaje i emocije, a ne samo za fiziološke reakcije. Budući da cvrčka ne možemo jednostavno upitati boli li ga, naučnici moraju pronaći načine za tumačenje njegovih reakcija na potencijalno bolne podražaje. Tim stručnjaka za ponašanje i kogniciju životinja je 2022. uspostavio osam kriterijuma za procenu može li se neka životinja smatrati osećajnom na temelju subjektivnog doživljaja bola. Iako su prvobitno primenjeni na rakove, jastoge i druge desetonošce, postali su merilo koje se može koristiti i za mnoge druge životinje.
Ispunjavanje bilo kojeg od ovih kriterijuma smatra se pokazateljem da životinja potencijalno doživljava bol, a ne samo refleksnu reakciju, što otvara mogućnost da se smatra osećajnom. Taj okvir je podstakao vladu Ujedinjenog Kraljevstva da u Zakon o dobrobiti životinja iz 2022. uključi desetonošce, poput rakova i jastoga, a glavonošce, poput hobotnica i lignji. Kriterijumi uključuju: postojanje živčanih receptora za detekciju štetnih podražaja (nocicepcija); sposobnost mozga da objedinjuje informacije iz različitih izvora (senzorna integracija); postojanje živčanih puteva koji povezuju receptore za bol sa integrativnim područjima mozga; promenu reakcije na bolne nadražaje pod uticajem analgetika; pokazivanje znaka vaganja između potencijalne štete i nagrade (motivacijski kompromisi); ponašanja poput njegovanja rane ili čuvanja ozleđenog dela tela (fleksibilna samozaštita); učenje povezivanja bolnih podražaja sa neutralnima ili učenje izbegavanja bola (asocijativno učenje); i sklonost životinje da sama primenjuje sredstva za ublažavanje bola, čak i ako to znači zanemarivanje drugih potreba poput hrane.
Drugi insekti su već zadovoljili neke od ovih uslova. Primerice, za muve i bubašvabe utvrđeno je da ispunjavaju šest kriterijuma, a za pčele, ose i mrave četiri. Međutim, insekti iz reda ravnokrilaca (Orthoptera), u koji spadaju i cvrčci, do sada nisu bili dovoljno istraženi. To je posebno značajno s obzirom na to da je kućni cvrčak, Acheta domesticus, jedan od najčešće gajenih insekata na svetu za ishranu ljudi, kućnih ljubimaca i životinja u istraživanjima. Tim sa Univerziteta u Sidneju sproveo je eksperiment da prouči neguju li kućni cvrčci ozledu nastalu primenom toplote na njihove pipke. „Otkrili smo da se nisu samo refleksno trgnuli i oporavili”, objašnjavaju entomolog Tomas Vajt i filozofkinja biologije Kejt Linč. „Negovali su ozledu, neprestano se vraćajući da očiste zahvaćeno mesto, slično kao što mi protrljamo opečenu ruku.” Takvo ponašanje zabeleženo je i kod mužjaka i kod ženki, a verovatnoća da će ga pokazati bila je dvostruko veća kada je sonda kojom su dodirivani bila zagrejana na 65 Celzijusovih stepeni, u poređenju sa situacijama kada sonda nije bila zagrejana ili ih uopšte nije dotakla.
Ta temperatura je dovoljna da aktivira receptore za štetu kod cvrčka, ali ne i da uzrokuje trajno oštećenje. Nakon svakog dodira istraživači su posmatrali cvrčke deset minuta. „Čišćenje je bilo usmereno isključivo na zagrejanu stranu, a ne ravnomerno raspoređeno po oba pipka kao što je bio slučaj nakon blagog dodira ili bez kontakta”, objašnjavaju Vajt i Linč. „Pritom to ponašanje nije bila kratka, refleksna reakcija. Bilo je pojačano od samog početka i postupno je jenjavalo tokom nekoliko minuta, nalik trljanju opečene ruke dok osećaj žarenja polako ne popusti.” Istraživanje je objavljeno u časopisu Proceedings of the Royal Society B.
(Ilustracija Pixabay)
(Indeks)
