Zemljin kosmički suanjd je nekada bio plava planeta sa okeanom veličine današnjeg Arktičkog koji je prekrivao severnu polovinu planete, sugeriše nova studija.
Sveži dokazi o drevnim rekama ukazuju na to da je možda bio plava planeta, zahvaljujući okeanu koji se prostirao preko severne hemisfere. Kamere sa nekoliko orbitera oko Marsa zabeležile su prašnjave ostatke onoga što deluje kao da su bile rečne delte, opisane u istraživanju objavljenom nedavno u časopisu NPJ Space Exploration. Tim, koji su predvodili istraživači sa Univerziteta u Bernu, posmatrao je čuvenu Dolinu Marineris, najveći sistem dolina na Marsu, pet puta dužu od Velikog kanjona. U tom regionu su uočili „strukture u blizini kanjonskog sistema koje podsećaju na rečne delte na Zemlji”, navodi se u saopštenju Univerziteta u Bernu. „Ove strukture predstavljaju ušće reke u okean. Nova studija stoga pruža jasne dokaze o postojanju obale, a samim tim i o nekadašnjem okeanu na Marsu.”
Iako je Mars danas suv i prašnjav, postoje brojni znaci da je u dalekoj prošlosti imao vodu. Na primer, roveri su uočili takozvane borovnice kamenčiće kojii mpgi da sadrže minerale gvožđe oksida sa vodom.Nasin rover je tako 2025. snimio moguće talasaste strkuture drevnog rečnog korita, dok su neke orbitalne misije otkrile ono što bi mogle biti ogromne podzemne zalihe vode.
Nova stdija se fokusirala na geomorfologiju Marsa, proučavanje površine i procesa koji je oblikuju, i koristila podatke sa više letelica. „Jedinstveni satelitski snimkivisoke rezolucije omogućili su da detaljno proučimo marsovski pejzaž kroz istraživanje i mapiranje”, izjavio je Ignasijus Argadestya, glavni autor studije i doktorand u Institutu za geološke nauke i Institutu za fiziku Univerziteta u Bernu. „Prilikom merenja i mapiranja snimaka mogao sam da prepoznam planine i doline koje podsećaju na planinski pejzaž na Zemlji. Međutim, posebno su me impresionirale delte koje sam otkrio na ivici jedne od planina”, istakao je Argadestya.
Tim je uočio moguće lepezaste delte koje nastaju kada se naslage i pesak talože u mirnoj vodi. Naslage na snimcima izgledaju veoma slično aktivnim lepezastim deltama na Zemlji. Na našoj planeti one se formiraju na mestima gde se reke ulivaju u okean. Sve ove naslage mapirane su na nadmorskoj visini od 3.650 do 3.750 metara i nastale su pre otprilike 3,37 milijardi godina. S obzirom na to da se sve nalaze na približno istoj visini i u regionu severnih nizija Marsa i Doline Marineris, istraživači tvrde da ove strukture označavaju granice drevne obale. I dodaju da je okean koji je nekada postojao verovatno prekrivao celu severnu hemisferu.
Delimično se oslanjajući na ranija istraživanja, naučnici navode da je drevni marsovski okean bio najmanje velik kao današnji Arktički. „Nismo prvi koji su postavili hipotezu o postojanju i veličini okeana. Međutim, ranije tvrdnje su se zasnivale na manje preciznim podacima i delimično na indirektnim argumentima. Naša rekonstrukcija nivoa mora, s druge strane, zasniva se na jasnim dokazima postojanja obale, jer smo mogli da koristimo snimke visoke rezolucije”, rekao je Fric Šluneger, profesor geologije na Univerzitetu u Bernu i koautor studije.
(RTS)
