Хоће ли се ишта променити када у августу Београдски универзитет испадне са Шангајске листе? Најцењеније у свету, пригрељене од свих – од неприкосновено првог Харварда па надаље. Нема сумње: код нас ће отац и син бацати новчић да промене редослед којим ће их дугоухи јахати.
Станко Стојиљковић
Како установити „ко је ко” у српској науци? У високом образовању, такође. Ништа лакше. Ставите под мишку народну проповест „Свету се не може угодити” и листате животописе дотичних.
(У својој књизи „ПРОМИСк-19: тешке паре за лаку науку” др Филип Раке Вукајловић је многе темељно излистао, не носећи ништа испод пазуха).
Кад год вам се учини да сте се огрешили, ви брже-боље предложите ко ће кога узјахати. И мирна Бачка, за Срем не питај.
Од 1992. сам узалудно пребројавао цитате, сад увиђам да сам увелико омашио. Онда су пре десетак година смислили Хиршов индекс, и ја се поново полакомио. У Србији то не важи, брале. Зашто?
Овдашњи имаоци и немаоци никако да се усагласе. Први би да им се до последњег зарачуна, други да свакога одокативно одмере. И себе, свакако, али највишом оценом. Каква међународна и белосветска мерила!
Елем, у том случају би магарац непрекидно јахао. Час оца, час сина.
Хоће ли се ишта променити када у августу Београдски универзитет испадне са Шангајске листе? Најцењеније на свету, пригрљене од свих – од неприкосновено првог Харварда па надаље. Нема сумње: код нас ће отац и син бацати новчић да промене редослед којим ће их магарац јахати.
Нисте помислили, ваљда, да ће се академска братија (и сестринство) листом сјатити код споменика Немањи. Или на Трг Републике, ако српског утемељитеља до тада не склопе из делова који ће пристизати.
И никоме длака неће залепршати на глави, чак и ако је нема.
Претргли су се годинама хајкајући Малог (Синиша), па су засели да се ваљано одморе. Остали крадљивци (и прекрадљивци) туђег знања и даље слободно шетају улицама, ко зна да ли ће и када доћи на ред за морално пропитивање. А новинари су већ објавили да их има на десетине.
Па шта? Писали су и да је четрдесетак милиона евра проћердано на изградњу акцелератора „Тесла” и ником ништа. Ниједна се длака није завијорила.
А на писаније истражитељско некадашњег врхунског „Винчиног” физичара, и приде рецензента у два најцењенија научна часописа из физике у свету (Physical Review и Physical Review Letters, како је сам навео)? Са именима и презименима, рођачким и интересним везама, присвојеним милионским износима, прекршеним условима надметања…?
Опет ништа! Отац и син ће хитнути парицу у ваздух, ако је већ нису потрошили, и подметнути грбачу.
Магарац к`о магарац наставиће да јаше до куће.
