ARGUSOV POGLED

ČEKAJUĆI DRUGI TALAS

CC0 Pixabay

Privodi nam se kraju prvi talas epidemije bolesti nazvane kovid 19. Po obolevanju smo ubedljivo prvi u regionu koji obuhvata 12 zemalja i teritorija.


Prof. dr
Zoran Radovanović

Bolje smo prošli kada je umiranje kriterijum za poređenje. Doduše, promicali su nam neki bolesnici i sa tipičnom kliničkom slikom samo zato što im za života nije uzet bris radi laboratorijske potvrde dijagnoze.

Ipak, najstariji građani su u najvećoj meri sačuvani, bar do narednog epidemijskog talasa. To pokazuje i prosečan uzrast umrlih: u Srbiji je do nedavno bio oko 65 (sada je oko 67) godina, a u Evropi je 80 godina. Šta nas očekuje do kraja ove i tokom naredne godine?

Deca su po pravilu pošteđena teških oblika bolesti. Kada su zaražena, ona ili ne kašlju ili samo nekad kašljucnu, pa manje seju klice na taj način.

Svestan nepostojanja pokazatelja za pouzdanije predviđanje, ostatak članka označiću kao nagađanje. Drugi talas epidemije usledio bi pre leta jedino ukoliko bi se pribeglo naglom popuštanju mera. Veći deo juna, jul, avgust i veliki deo septembra proteći će bez pojave kovida 19 ili samo uz njegovo sporadično javljanje.

Od epidemiološke situacije u svetu, uključujući južnu hemisferu, zavisi kako će se povratak đaka u škole odraziti na učestalost ove nove bolesti (postoje infekcije organa za disanje koje kulminiraju krajem septembra i u oktobru).

Deca su po pravilu pošteđena teških oblika bolesti. Kada su zaražena, ona ili ne kašlju ili samo nekad kašljucnu, pa manje seju klice na taj način. S druge strane, upravo zbog svog dobrog fizičkog stanja i pokretnosti, ona dolaze u dodir sa velikim brojem drugih osoba koje mogu da zaraze. Pored toga, klice koje imaju u nosu skoro bez izuzetka im se nađu na prstima pa tako zagađuju predmete.

Verovatnije je da će nas drugi talas zahvatiti krajem godine ili čak u januaru. Nije nužno da bude blaži od prethodnog, kako se ne samo priželjkuje, već i samouvereno obznanjuje. Za sumnju u dobroćudnost naredne epizode kovida 19 postoje bar tri argumenta:

Neosnovano je zanošenje da slabi ubojitost (virulencija) uzročnika. Oslabila je jedino mogućnost njegovog prenošenja, i to zahvaljujući rigorozno preduzetim merama. Nedavni prodor virusa u niški starački dom pokazuje da će smrtnost verovatno preći jednu petinu, a možda dostići i jednu četvrtinu svih zaraženih štićenika. Uz to, nema nikakvog teoretskog opravdanja nada da će virus adaptacijom na novog domaćina postati blaži, i to posebno ne u rekordnom roku od nekoliko meseci. Takav proces nekad uopšte ne usledi (besnilo je već stolećima smrtonosno), a nekad je rezultat promena u domaćinu, a ne u virusu (male boginje). Dostignuti nivo kolektivnog imuniteta je suviše nizak da bi značajnije uticao na tok epidemije (čak i ako je do sada zaraženo dvadesetak puta više građana Srbije nego što je zvanično potvrđeno, to je samo oko tri odsto populacije).

Uz sve rezerve prema olakom pozivanju na analogije, valja podsetiti da je u pandemiji „španske groznice pre 102 godine, najfatalniji bio drugi talas. Kad god da naiđe, taj novi pohod virusa rogobatnog naziva SARS-CoV-2 neće biti dočekan opsežnošću i strogošću mera čiji smo svedoci upravo bili. Malo koja zemlja bi izdržala još jedan sličan udar na svoju privredu. Život neće ponovo stati, već će se, uz određene zabrane, naglasak stavljati na samodisciplinu i svest građana.

Nije mnogo verovatno otkriće leka koji bi kovid 19 učinio bezazlenom bolešću, a vakcinacija nije realno rešenje, bar ne za Srbiju, pre polovine ili kraja iduće godine.

Svrha preventivne i protivepidemijske borbe nije da se onemogući prenošenje bolesti (to bi bila iluzija), već da se, s jedne strane, uspori priliv bolesnika u bolnice, kako ne bi došlo do zagušenja sistema, a da se, s druge strane, razvuku epidemijski talasi do pronalaska efikasnog leka ili vakcine. Nije mnogo verovatno otkriće leka koji bi kovid 19 učinio bezazlenom bolešću, a vakcinacija nije realno rešenje, bar ne za Srbiju, pre polovine ili kraja iduće godine. Otuda su bespredmetne rasprave da li je treba prihvatiti. U međunarodnim razmerama ona može da bude uslov za prekogranični promet putnika. To bi značilo da se putnici stave pred dilemu: ili vakcinacija ili 14-dnevni karantin.

Što se nas tiče, male su šanse da vakcina bude obavezna. Mnogo je izglednije da se podvede pod kategoriju preporučenih i to, poput vakcinacije protiv gripa, samo za određene kategorije građana (starije od 65 godina, hronične bolesnike, itd.). Lepo bi bilo da troškovi ne padnu na teret građana, već da, ako se pribegne participaciji, oni ne pokrivaju više od 10-20 odsto cene usluge.

O izgledima da nas pogodi neka slična ili opasnija zaraza – drugom prilikom.

(Izvor Danas)

O autoru

administrator

Ostavite komentar