Пуни супермесец на небу се види као мало већи и заметније светлији од просечног пуног месеца. Kако настаје супермесец?
Данас (19. август), ако буде ведро, видећемо пуни месец, који ће бити супермесец, а уједно и плави месец. У 2024. већ се догодило пет младих супермјесеца, а пред нама су у четири месеца заредом још четири пуна супермесеца. Пуни месец (уштап) настаје када је месец на супротној страни од Сунца у односу на Земљу (она је у средини), док се млади месец догађа када се месец нађе између Сунца и Земље. Kада се један од ових положаја поклопи с перигејом, настаје супермесец. Наравно, млади супермесец обично не можемо видети, осим ако узрокује помрачење сунца јер је његова осветљена страна окренута ка нашој звезди.
Пуни супермесец на небу се види као мало већи и заметније светлији од просечног пуног месеца. Kако настаје супермесец? Путања по којој Месец кружи око Земље није савршена кружница, већ је благо издужена елипса. Притом је мало помакнута (Земља се не налази тачно у средишту елипсе), па постоји тачка на којој је Месец најближи Земљи (назива се перигеј) и тачка на којој је најудаљенији (апогеј). Термин перигеј долази од грчких речи „пери”, што значи близу, и „ге”, што значи Земља.
Месец је у просеку од Земље удаљен око 384.400 километара. У перигеју најближе прилази Земљи на око 356.500, док је у апогеју највише удаљен око 406.700. Под утицајем гравитације Сунца и планета (првенствено Сунца) путања Месеца се у односу на Земљу још мало помиче, па није сваки перигеј једнако близу, као што није ни сваки апогеј једнако далеко. Супермесец није службени астрономски термин, већ је кованица коју је смислио астролог Ричард Ноли 1979. године (да, добро сте прочитали – астролог, а не астроном). Он је дефинисао супермесец као пуни или нови месец који се налази унутар 90% најближе тачке Земљи у својој орбити. Наиме, неће се увек догодити да је Месец пун у тренутку када је тачно у перигеју. Астрономи користе термине Месец у перигеју и Месец у апогеју.
Научно озбиљнији приступ предвиђању супермесеца повезује се с астрономом Фредом Еспенаком и методом, која узима у обзир промјене у Месечевој орбити током сваког лунарног циклуса. Познат је по стручности у предвиђању помрачења, а његове таблице супермесеца користе се као референца у многим астрономским круговима. Иако је појам супермесец популаран, поједини научници сматрају га претераним јер не изгледа драстично већи оку посматрача него уобичајени пуни месец. Разлика у величини износи до 8%, а у величини у поређењу с најмањим пуним месецом у години (микромесец) до 14%.
С друге стране, разлика у сјају је приметнија. Супермесец може бити до 15% свјетлији од просечног пуног и до 30% од микромесеца. То значи да, чак и ако не приметите разлику у величини, можете уочити да је супермесец свјетлији. Извесни ревноси посматрачи неба тврде да могу уочити ту разлику у величини, но то би могао бити лични утисак јер је она мала. Плавим месецом назива се друга појава пуног месеца у једном календарском месецу. Она је могућа јер му треба 29,53 дана да обиђе Земљу, док календарски месец може трајати 31 дан. Плави је, такође, и трећи од четири пуна месеца у сезони.
Назив нема никакве везе са стварном бојом, иако он у одређеним атмосферским приликама, доиста може имати плаву боју, примерице када вулканске ерупције у атмосферу избаце честице које на одређен начин распршују светлост. У 2024. години четири пуна супермесеца појавиће се на следеће датуме: 19. августа – 361.969 километара, 18. септембра – 357.485 километара, 17. октобра – 357.363 километра и 15. новембра – 361.866 километара. Најближи пуни супермесец 2024. догодиће се 17. октобра, када ће Месец бити удаљен 357.363 километра од Земље.
Супермесец не утиче само на доживљај ноћног неба, већ и на оцкане. Током пуног и младог долази до већих плима, познатих. Kада се пуни месец поклопи с перигејом, плиме постају израженије и називају се перигејске плиме или понекад краљевске плиме. Оне могу узроковати поплаве, посебно када су попраћене ниским атмосферским притиском, обилним кишама и снажним ветровима. Иако гравитација Месеца у току супермесеца није драматично јача (отприлике је 4% већа), то је довољно да узрокује приметно веће плиме у одређеним диеловима свијета. Међутим, стварни утицај на плиму у великој мери зависи од облика обале и локалних временских услова.
(Илустрација Wikipedia)
(Индекс)
