u testovima najbelje su ocenjivali kao najprivlačnije, a žute i crvenkaste kao manje privlačne. U tom kontekstu svetloća je povezana i sa zdravljem i plodnošću.
Naučnici su sredinom 20. veka primetili da se ljudsko oko bitno razlikuje od drugih primata. Naime, imaju belu beonjaču, dok je kod većine drugih primata ona tamna ili pigmentisana. Ova zanimljiva činjenica postala je tema ozbiljnih istraživanja početkom dvehiljaditih, no tek novije studije predstavile su neka moguća tumačenja. Ako ste ikada u zoološkom vrtu zagledali šimpanzu, verovatno ste uočili nešto neobično, pomalo nelagodno, kuda on tačno gleda. Naime, tkivo koje okružuje mrežnjaču je tamnosmeđe ili gotovo crno, i isto je kod gorila, orangutana i praktično svih drugih primata. S druge strane, smer pogleda ljudi vrlo je lako pratiti jer je lako uočiti kuda je okrenuta tamna rožnjača okružena beonjačom.
Tumačenje fenomena prvi put su 2007. kao hipotezu oka koje sarađujepredstavili američki evoluconi psiholog Majkl Tomazelo i kolege iz Instituta Maks Plank u Lajpcigu. U osnovi ona tvrdi da je u ljudskoj populaciji kroz desetine hiljada godina prevladala varijanta kod koje je smer pogleda bio uočljiviji jer je imala selekcijsku prednost u društvenom kontekstu. Naime, ona se može povezati sa uspešnijom neverbalnom komunikacijom, koordinacijom i složenijim društvenim interakcijama. U istraživanju, objavljenom 2007. u časopisu Journal of Human Evolutio n naučnici su tu ideju predstavili kroz test u kojem su dojenčadi i velikim čovekolikim majmunima prikazivali eksperimentatora što gleda ka tavanixi pomicanjem: 1) samo očiju, 2) samo glave ili 3) oboje. Pokazalo se da su majmuni pratili smer glave, dok je odojčad pratila oči. Na temelju toga su zaključili da je ljudima posebna osetljivost na smer pogleda prilagođenje za hipersocijalnost.
No, budući da su i neki primati vrlo socijalni, trebalo je istražiti postoji li povezanost između beonjače i intenziteta saradnje unutar vrste. Jedna studija iz 2022. u časopisu Scientific Reports predstavila je prvi kvantitativni test tog pitanja. Istraživači su analizirali pigmentaciju beonjače kod više od stotinu vrsta primata i uporedili je s merama prosocijalnosti, društvene tolerancije i smrtonosne agresije. Rezultati su bili jasni: primati sa svetlijim beonjačama, poput nekih šimpanzi i bonoboa, koji su nam evolucijski najbliži srodnici, pokazivali su više kooperativnog ponašanja. Vrste s tamnim beonjačama imale su manje postotke saradnje i više smrtonosnog nasilja unutar vrste. Kako to funkcioniše?
Istraživači su 2022. obelodanili naučni rad u kojem su testirali koliko ljudi i šimpanze dobro prepoznaju smer očiju jedni drugih u raznim okolnostima – na različitim udaljenostima i osvetljenjima. Pokazalo se da su obe vrste bolje prepoznavale smer pogleda kad su oči imale svetlu beonjaču i tamniju šarenicu (kao kod ljudi). To znači da beonjače u raznim uslovima bolje pokazuju kuda neko gleda, što podržava ideju da je taj izgled oka povezan s vidljivošću smera pogleda. Stvari su se pomalo zakomplikovale kada su neka novija istraživanja otkrila da postoje i kod nekih šimpanzi, bonoboa, gorila i orangutana svetlije beonjače.Naime, proučavaoci su utvrdili da kod primata zapravo postoji kontinuirani spektar pigmentacije beonjače – od tamnih do belih. Jedno istraživanje iz 2013. pokazalo je da je boji ljudske beonjače i izduženom obliku očiju (nije tipičan za većinu primata) mogao pridoneti i polni odabir.
Naime, svetlina beonjača kod ljudi opada sa godinama, tj. najizraženija je u mladosti (dok su ljudi polno aktivni), a takođe je izraženija kod žena nego kod muškaraca. Osim toga, ljudi su u testovima najbelje beonjače ocenjivali kao najprivlačnije, a žute i crvenkaste kao manje privlačne. U tom kontekstu svetloća je povezana i sa zdravljem i plodnošću. Pokušavajući da objasne evoluciju beonjače, naučnici su predložili hipotezu samoudomaćenja. Naime, bele beonjače mogle su možda opstati kao svojstvo vezano uz smanjenje agresije tokom evolucije čoveka. Prema toj hipotezi, smanjenje reaktivne agresije i veća tolerancija povezani su s promenama u razvoju neuronskih grebenastih ćelija, koje utiču i na pigmentaciju i reakciju na stres. To je moglo uzrokovati smanjenje pigmentacije u telu, uključujući beonjače. Slična pojava zabeležena je i kod drugih odomaćenih životinja, osobito pasa. No jedna studija objavljena 2023. u časopisu Zoological Letters, koja je sistematično uporedila 13 domestikovanih vrsta sisara s divljim srodnicima, nije pronašla značajne razlike u pigmentaciji.
Štagod nova istraživanja na tu temu otkrila, priča je posebno zanimljiva zbog brojnih uloga koje beonjače imaju u društvenom životu čoveka kao vrste. Bebe od rođenja uče da prate pogled u čemu im beonjače pomažu. Kontakt očima koristimo za učenje jezika, koordinaciju aktivnosti, neverbalnu komunikaciju i signaliziranje poverenja.
(Ilustracija Life, AI)
(Indeks)
