Kod nekih osoba dolazi do jakih imunoloških reakcija na tuđe telo. Ta pojava je vrlo retka, a može znatno uticati na zdravlje, odnose, posao i svakodnevni život. Je li reč o stvarnim alergijama ili nečem drugom, ostaje uglavnom nepoznato.
Pojedini ljudi doživljavaju alergijske reakcije na druge osobe, a naučici tek pokušavaju otkriti kako do toga dolazi, piše BBC. Maura (ime promijenjeno radi zaštite identiteta) iz Ohaja u SAD veruje da su joj kondomi spasili život. Prvi simptomi pojavili su se u dvadesetim: peckanje genitalija nakon nezaštićenog odnosa. Nije znala šta je uzrok, isprobavala je razne proizvode za intimnu negu, a stanje se pogoršavalo i javljalo isključivo posle kontakta sa spermom.
Nakon što je prekinula vezu, s novim partnerom, koji je koristio kondome, nije imala problema sve dok joj jedne noći nije počeo oticati jezik. Partner ju je spasio inhalatorom. Veruju da je kondom tada puko. Maura ima astmu i brojne alergije, ali nije znala da je moguće biti alergičan na semenu tečnost. Kod nekih osoba dolazi do jakih imunoloških reakcija na tuđe telo. Ta pojava je vrlo retka, a može znatno uticati na zdravlje, odnose, posao i svakodnevni život. Je li reč o stvarnim alergijama ili nečem drugom, ostaje uglavnom nepoznato.
Ponekad se javlja osetljivost na tvari koje se nalaze na koži druge osobe, poput dezodoransa i losiona. Više od 150 mirisa povezano je s kontaktnim alergijama. Jedna Amerikanka teškim oblikom mastocitoze reagovala je na miris svog muža. Dr Sabine Altrihter iz Austrije kaže da neki pacijenti s mastocitozom sumnjaju na svoju preosetljivost na prirodne mirise kože drugih ljudi. Koža ispušta brojna jedinjenja kpja deluju na telesni miris, uključujući toluen, kemikaliju u nafti, dimu i nekim proizvodima.
Naučnici u Japanu analizirali su osobe koje tvrde da pate od PATM-a, sindroma pri kojem ljudi u njihovoj blizini razvijaju simptome poput kašlja i gušenja. Oboleli od toga ispuštali su prosečno 39 puta više toluena od kontrolne grupe. Toluen se normalno razgrađuje u jetri, no kod tih osoba se gomila i izlučuje kroz kožu. Ipak, PATM nije službeno priznat i nema dijagnostičke kriterijume.
U ret slučajevima reakcije se beleže i na ljudskoj kosi, ali uzrok obično nisu proteini vlasi, već strane materije, primerice formaldehid iz tretmana keratinom ili mačji protein prenesen vlasniku. Alergije se mogu pojaviti i nakon kontakta s telesnim tečnostima. Zabeleženi su slučajevi u kojima su osobe s alergijom na orahe doživele alergijsku reakciju posleljubljenja ili odnosa s partnerom koji ih je ranije pojeo, čak i ako je u međuvremenu oprao zube i ruke i istuširao se. Slične reakcije dogodile su se kod ljubljenja, a i nakon odnosa, ako je druga osoba uzimala antibiotike ili konzumirala alergene.
Osim spoljašnjih alergena, i proteini u telesnim tečnostima mogu izazvati reakciju. Najpoznatija je preosetljivost na sperminu plazmu. Simptomi mogu biti lokalni ili sistemski, od osipa i peckanja do anafilaksije. Najčešći okidač je prostata-specifični antigen (PSA) u semenoj plazmi. Do sada je poznato manje od 100 dokumentovanih slučajeva, a tačan mehanizam još nije razjašnjen. U nekim slučajevima simptomi su se javili samo s jednim partnerom, u drugima s više. Jedna žena izgubila je svest posle analnog odnosa iako nikada nije imala reakciju tokom vaginalnog. Druga je dobila osip i oteklinu nakon dodira s ejakulatom van seksualnog čina. Lokalni simptomi uključuju jako peckanje odmah posle odnosa. Jedna pacijentica opisala je osećaj kao ubode hiljadu igala.
Dijagnoza se najčešće postavlja ubodnim testom sa svežim uzorkom sperme partnera. Dr Džonatan Bernstajn iz SAD ističe da se žene s tim problemom javljaju kad pokušavaju zatrudniti. Mnogi lekari ne znaju kako postupiti, a njegova ordinacija uspela je pomoći većini pacijentkinja. Zanimljivo, gotovo da nema podataka o sličnim alergijama među homoseksualcima. Jedna pretpostavka jeste da uslovi unutar vagine igraju ulogu, no to ne objašnjava sve slučajeve.
Jedna od ranijih metoda lečenja uključivala je injekcije partnerovog semena pod kožu, ali bila je skupa. Uspešnija bila je lokalna desenzibilizacija: razređenu semena tečnost postupno se unosila u matericu pod nadzorom lekara, vremenom u sve većim koncentracijama. Pacijentkinje su posle toga mogle imati nezaštićeni odnos, barem s tim partnerom.
O alergiji na druge telesne tečnosti zna se još manje. Gotovo da nema istraživanja o mogućoj alergiji na cervikovaginalnu tekućinu, prirodni sekret koji vlaži matericu. No dermatolog Marek Jankovski opisao je slučaj muškarca kod koga su se javljali svrab i osip nakon vaginalnog i oralnog odnosa, a pomogli su mu antihistamini. Tim Jankovskog sproveo je anketu među dermatolozima i petina ih je rekla da su videli slične slučajeve. Simptomi uključuju crvenilo, osip, peckanje i oteklinu. Neka istraživanja sugerišu da je alergija na cervikovaginalnu tekućinu možda jednako česta kao i alergija na spermu koja pogađa desetine hiljada ljudi. Razlika je u tome što kondomi tu ne pomažu jer ne štite celo područje kontakta. Ipak, ponovljena izloženost i antihistamini pponekad ublaže simptome.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
