АЗИЈСКИ ГЕНИ У ВИКИНЗИМА

ДНK истраживање: Викинзи нису били само Скандинавци.

Секвенцирање ДНK остатака Викинга показује да можда нису сви били Скандинавци, према резултатима истраживања објављеном у среду у часопису Nature. Мултинационални тим предвођен универзитетима Kембриџ и Kопенгхаген анализирали су 442 костура Викинга односно Нормана сахрањених широм Европе и Гренланда и открили да „викиншки идентитет није био ограничен само на особе скандинавских гена”.

Шеф истраживања Еске Вилерслев каже да анализа сугерише „значајни генетски увоз” у Скандинавију из јужне Европе и Азије пре почетка викиншког раздобља повезаног с годином 793. и норманским упадом у самостан у Линдисфарнеу на британској северној обали. Током идућа три века „скандинавска дијаспора” успоставила је трговачке локације и градове „од америчког континента до азијских степа”. На том огромном подручју Викинзи су „ширили идеје, технологије, језик, веровања и вештине”, каже Сорен Синдбек, археолог из музеја Моесгард у Данској.

Викинзи који су изводили окрутне нападе широм западне Европе и трговали робљем на подручју данашње Русије и Блиског истока, утемељили су Даблин, ирски главни град, дали своје име француској Нормандији и крајем 9. века помогли успостављању Kијевске Русије, понекад сматране првом руском државом. Таква су достигнућа могла да изазвову дивљење и имитирање иако је викиншка безобзирност утеривала страх широм Европе. Према научницима, костури у Шкотској „сахрањени с мачевима и другим викиншким обележјима” не показују знаке „мешања гена са Скандинавцима” и то показује „другачију страну односа од викиншких пљачки и пустошења”.

(Извор Н1)