Novi naučni izveštaj nedavno objavljen pokazao je da su ledeni pokrivači Grenlanda i Antarktika od 1979. izgubili oko 12,5 milijardi tona leda, što je dodatno podiglo nivo mora širom sveta. Prema studiji objavljenoj u časopisu Scientific Data, zagrevanje planete ubrzava topljenje dva najveća ledena pokrivača na Zemlji. Autori navode da pet šestina gubitka ne uzrokuje topliji vazduh nego toplija morska voda koja potkopava led odozdo i sa strana, pa se glečeri slivaju u okeane. Koautor studije Erik Rigno sa Univerziteta Kalifornija u Irvajnu upozorio je na razmere promene: „Ledeni pokrivači se brzo tope. Tope se polarna područja, nivo mora raste širom sveta i dodatno će povećati ranjivost područja obala”.
Otopljeni led pretvorio se u gotovo 3 kvadriliona galona vode ili 11,3 kvadriliona litara, što je od 1979. podiglo globalnu visinu mora za oko 3,1 centimetar, uz ostale klimatske činioce koji takođe utiču na porast okeana. Glavna autorka Ines Otosaka sa Univerziteta Nortumbrija rekla je da dodatno povišenje mora od svakog centimetra izlaže još dva do tri miliona ljudi poplavama najmanje jednom godišnje. Istraživanje pokazuje da su ledeni pokrivači sedamdesetih, osamdesetih i delom devedesetih bili prilično stabilni, a da je topljenje potom počelo i naglo se ubrzalo u prvoj deceniji trećeg hiljadugodišta. Ona je navela i da se grenlandski glečer Jakobšavn sada povlači do 50 metara dnevno.
Međunarodni tim polarnih naučnika, koji je predvodila Evropska svemirska agencija, koristio je 45 nezavisnih merenja i 27 satelita. Uključivanjem Nasinih satelita pratili su promene na Antarktiku do 1979, a na Grenlandu do 1972. godine. Koautor Endru Šeferd upozorio je da promene kasne decenijama za globalnim zagrevanjem, što znači da se nastavak može očekivati i ako se zagrevanje planete zaustavi. Autori dodaju da je prividno usporavanje od 2020. do 2023. više povezano s kratkotrajnim vremenskim kolebanjima nego s menjanjem dugoročnog trenda.
(Ilustracija AP)
(Kliks)
