Научници су открили да је древни ретровирус који је пре око четири милиона година заразио шимпанзе могао да утиче на ген важан за развој можданих ћелија. Откриће могло би да помогне у објашњавању разлика између људског и мозга наших најближих биолошких сродника. Људи и шимпанзе деле око 98,8 одсто ДНК, а њихови мозгови знатно се разликују. Људски је око три пута већи, научници већ дуго истражују генетске промене које су допринеле томе у току еволуције. Један од могућих чинилаца је древни ретровирус PTERV1, чије су се генетске секвенце уградиле у геном шимпанзи, а не и људи. Према истраживању објављеном у часопису Science Advances, он је могао да утиче на ген који има важну улогу у развоју можданих ћелија.
„Знали смо да древни вируси могу оставити ДНК иза себе у геному, а ти остаци могу утицати на оближње гене”, рекла је Патриша Гердес, молекуларна неурогенетичарка са Универзитета у Лунду. Истраживачи су посебну пажњу посветили гену LINC00662 који је активан у раном развоју људског мозга. Користили су мождане органоиде – минијатурне лабораторијске моделе мозга. Када су искључили поменути ген у људским органоидима, неурони и њихови продужеци, важни за пренос информација, нису расли и сазревали као у уобичајеним условима. „Ако би људи имали исту уметнуту вирусну секвенцу, то би вероватно искључило ген LINC00662 и променило развој можданих ћелија”, објаснила је Гердесова.
Ипак, истраживачи не могу са сигурношћу да утврде како би таква промена деловала на величину и облик мозга, способности или понашање. На развој утичу бројни гени и сложени биолошки процеси. Научницима и даље није јасно зашто рани људски преци нису били заражени вирусом PTERV1, иако је он оставио трагове у геному шимпанзи и других афричких мајмуна. Међу објашњењима су деловање антивирусног протеина TRIM5 алфа, који учествује у одбрани од инфекција, а и могућност да су преци људи и шимпанзи у то време живели на различитим географским подручјима. Истраживачи су у лабораторији уклонили вирусну секвенцу из матичних ћелија шимпанзи и тиме обновили активност гена LINC00662. То, међутим, не значи да би се тим поступком могао створити мозак сличан људском. „Наш експеримент показује да уметнута вирусна секвенца доприноси искључивању овог гена, али не показује да би њено уклањање потпуно променило развој мозга”, нагласила је Гердесова. Научници истичу да је разлика између људског и мозга шимпанзи резултат бројних еволутивних промена. Улога древног вируса могла би да буде део тог сложеног процеса, али за прецизније закључке потребна су додатна истраживања.
(РТС)
