Potvrđeno je da leptir poznat kao atlaski plavac drži rekord kao životinja s najvećim poznatim brojem parova hromozoma. Ova retka vrsta (Poluommatys atlantica), koja obitava u planinama severne Afrike, poseduje neverovatnih 229 parova hromozoma u svakoj stanici, piše Science Alert. Da bismo ovaj broj stavili u perspektivu, većina drugih vrsta leptira ima 31 ili 32 para, dok ljudi u jedru svake ćelije imaju 23 para. Iako neke biljke, poput paprati Ophioglossum reticulatum sa 720 hromozoma, nadmašuju atlaskog plavca, one mogu imati i do deset nizova DNK, dok ovaj leptir, poput ljudi, ima samo dva.
„Kada smo krenuli istraživati evoluciju leptira, znali smo da moramo sekvencionisati najekstremnijeg, i donekle tajanstvenog, atlaskog plavca”, izjavila je prva autorka studije Šarlot Rajt, evoluciona biološinja iz Instituta „Velkam Sanger” u Ujedinjenom Kraljevstvu. Atlaski plavac predstavlja ekstreman slučaj evolucije hromozoma koji naučnici žele detaljnije istražiti. Njegovi nosioci gena u svakoj ćeliji izuznjtno su maleni, čak i za standarde leptira. Rajt i saradnici sumnjaju da su se u relativno kratkom razdoblju od tri milionna godina nepolni hromozomi (autosomi) ovog leptira duboko fragmentisali. Smatraju da se kroz stotine cepanja izvorna 24 hromozoma predaka broj umnožio na današnjih 229. Pukotine su se najčešće događale na mestima gde je DNK bila slabije namotana i time podložnija lomljenju.
Takve drastične promene hromozoma se uopšte smatraju štetnim za život, no atlaski plavac uspešno preživljava milionnima godina. Zanimljivo je da su se njegovi polni hromozomi uglavnom oduprli fragmentaciji, što ukazuje na postojanje određenog evolucionog ograničenja. „Razgradnja hromozoma primećena je i kod drugih vrsta leptira, ali ne u ovolikoj meri, što sugeririše da postoje važni razlozi za navedeni proces koje sada možemo početi istraživati”, rekao je evolucioni biolog Roѕer Vila iz španskog Instituta za evolucionu biologiju, koji je vodio tim za prikupljanje divljih primeraka.
Genomičar Mark Blater iz Instituta „Velkam Sanger” dodaje da rečeno otkriće može imati i širu primenu: „Preuređivanje hromozoma takođe se primećuje u ljudskim ćelijama raka, a razumevanje ovog procesa kod atlaskog plavca moglo bi pomoći u pronalaženju načina za ograničavanje ili zaustavljanje toga u ćelijama raka u budućnosti”.
(Ilustracija Observation.org)
(Indeks)
