Листа земаља којима је Русија понудила сарадњу поводом вакцине Спутњик 5 указује да Москва покушава да се наметне као лидер међу земљама које не желе да се опредељују између САД и Кине.
Проф. др Николас Гвоздев
Дозволите ми да на самом почетку истакнем да нисам научник. Немам начина да проценим потенцијалну ефикасност „спутњик 5” вакцине против коронавируса. Оно што, међутим, могу да коментаришем јесу геополитичке последице ове најаве. Када је постало јасно да епидемија covid-19 неће бити географски ограничена на одређене регионе Кине, већ да је на путу да постане глобална пандемија, руска влада имала је два иницијална одговора.
Први је био самоуверена најава да ће Русија бити ефикасно заштићена од вируса. Други одговор, заснован на предлозима које је руски председник Владимир Путин изнео на виртуелном самиту Г20, сводио се на поруку великим силама да би требало да прекину са међусобним надметањима и да удруже снаге да би пронашле заједничко решење.
Страх од уцењивања
Ништа од овога се није десило. Не само да је коронавирус стигао у Русију, већ је ускоро ставио на озбиљан тест руски здравствени систем и способност федералних и регионалних власти у Русији да одговоре на кризу, откривши одређене недостатке у њиховом функционисању. Пошто се вирус проширио широм земље у тренутку када је Кремљ одлучио да се упусти у разорни рат цена нафте са Саудијском Арабијом, економске прилике су се драматично погоршале. Руска економија ће забележити пад БДП за 2020. годину, док се у наредним годинама предвиђа анемичан опоравак.
Штавише, пандемија је прекинула један од најважнијих догађаја за руску владу – прославу Дана победе и тријумфа над нацистима. Уместо да се покаже као одлучујућа фигура спремна да поведе Русију у турбулентну деценију 2020-их, пандемија коронавируса је утицала да Путин изостане са главне позорнице, док је његов премијер Михаил Мишустин био погођен заразом.
У исто време, Трампова администрација је јасно ставила до знања да ће пандемију гледати кроз објектив политике „Америка на првом месту” и да се неће устручавати да остварује америчке интересе ако ривали и супарници буду тешко погођени вирусом. У међувремену, док је Си Ђинпинг нудио кинеску помоћ, постало је јасно да сваки програм помоћи долази уз одређене услове. У Кремљу је преовладао страх да ће друге земље начинити критичан напредак у лечењу коронавируса пре Русије – и да ће тада или допустити да Русија буде додатно ослбаљена вирусом пре но што јој се пружи помоћ, или да ће било коју вакцину користити као средство за уцењивање да би принудили Кремљ на уступке.
Владимир Путин у заштитном оделу у посети ковид болници у Москви (kremlin.ru)
Стога нисам био изненађен када су се појавили извештаји о руским хакерским нападима и сајбер упадима у системе података западних фирми и институција које врше истраживања у вези вакцина и лечења. Као и у случају совјетске шпијунаже усмерене на пројекат „Менхетн”, чини се да су руски напори у том погледу били усмерени на идентификовање највећих препрека у прављењу вакцине, да би се драгоцено време и ресурси могли посветити обећавајућим напорима.
Најава „спутњика 5” (назив није случајан јер ово претпостављено достигнуће повезује са врхунским постигнућем Совјетског Савеза у вези отварања приступа човечанства свемиру) иде у прилог неколико политичких агенди. Прва је да Русија увери властито становништво Русије да држава напредује ка проналаску решења – и да то чини без ослањања на спољну помоћ.
Штавише, она се користи да би се оправдале жртве које су Руси поднели претходних година као резултат западних санкција, будући да су обични Руси морали да прихвате смањење животног стандарда да би Русија задржала епитет велике силе, а у овом случају и силе у области здравствене безбедности. Још конкретније, руска економија и руски народ би тешко поднели још један продужени карантин.
Ка средњим силама
Али оно што нас највише занима јесте геополитичка употреба вакцине „спутњик 5”. Москва је одредила коалицију коју жели да потврди, развије и којој жели да плати за вакцину – а њен преферирани избор партнера је прилично занимљив. Кирил Дмитријев, који се налази на челу државног Руског фонда за директна улагања (Russian Direct Investment Fund – RDIF), напоменуо је да ће фаза три клиничких испитивања бити у Индији, Саудијској Арабији, УАЕ, Бразилу и на Филипинима. Такође, Дмитријев очекује да ће се производња вакцине одвијати уз помоћ финансијских партнерства и локалних произвођача у Индији, Јужној Кореји, Бразилу, Саудијској Арабији, Турској и на Куби.
У суштини, Русија се не окреће само свом дугогодишњем стратешком партнеру Индији, већ и ка низу средњих сила, од којих је већина имала неслагања у односима са Сједињеним Државама протеклих година, или које се сада мање уздају у америчке гаранције и подршку. То су истовремено земље које желе друге опције осим оне да се морају окренути Кини. То је у складу са руским стратешким приступом који се своди на сарадњу са незападним земљама и позиционирање Русије као алтернативе.
Свакако, земље попут Индије, Јужне Кореје или Саудијске Арабије неће одустати од својих веза са Сједињеним Државама, нити ће прекинути сарадњу са америчким и европским ентитетима који траже лек за коронавирус, нити Русија захтева такву врсту ексклузивности. Али ове земље – укључујући оне са блиским политичким и безбедносним везама са Сједињеним Државама – такође не виде потребу да наставе да подржавају било какве америчке захтеве у погледу изоловања или обуздавања Русије.
Председник Русије Владимир Путин и премијер Индије Нарендра Моди
Нада Русије за партнерство са Сједињеним Државама одавно је мртва, али Москва брине и да је не угуши кинески загрљај. Понуда вакцине против коронавируса одређеним земљама је покушај Русије да успостави лидерство у групи средњих сила које желе да избегну једнострани избор између Вашингтона и Пекинга – а део је и Путинових напора да очува глобалну лидерску улогу.
(Извор Нови Стандард)
(Николас Гвоздев, NWC)
