Najnoviji nalazi u Britaniji ukazuju da su rani ljudi, najverovatnije neandertalci, bili sposobni da stvore i održavaju vatru.
Na polju u istočnoj Engleskoj otkriveni su dokazi najranijeg poznatog čovekovog paljenja i kontrolisanja vatre, što predstavlja značajno otkriće koje, prema rečima arheologa, baca novo svetlo na dramatičnu prekretnicu u istoriji, piše CNN. Na nalazištu u Barnamu, u Safolku, pronađene su pečena zemlja koja je formirala ognjište, kremene sekire napukle od vrućine i dva fragmenta pirita – vrste kamena koji služi za stvaranje iskri. Nalazi ukazuju na da su rani ljudi, najverovatnije neandertalci, bili sposobni da stvore i održavaju vatru.
„Ovo je nalazište staro 400.000 godina gde imamo najranije dokaze stvaranja vatre, ne samo u Britaniji ili Evropi, već zapravo bilo gde drugde u svetu”, rekao je Nik Ešton, kustos paleolitskih zbirki u Britanskom muzeju. On je glavni autor studije o nalazištu, objavljene upravo u časopisu Nature. I dodao: „To je najuzbudljivije otkriće u mojoj 40-godišnjoj karijeri”. Kada i gde su ljudi počeli namerno paliti vatru i kuvati hranu među najvećim su pitanjima koja dugo zaokupljaju istraživače čovekovog porekla. Sposobnost stvaranja vatre omogućila ljudima koji su živeli u Barnamu da se greju, teraju divlje životinje i redovno kuvaju hranu, čineći je hranjivijom. Kontrola vatre mogla je doneti i praktične koristi, poput razvoja lepkova i drugih tehnologija, i pružiti središte za društvenu interakciju poput pripovedanja
Artefakti na nalazištu stariji su 350.000 godina od prethodnih poznatih dokaza stvaranja vatre, koji su poticali s nalazišta u severnoj Francuskoj. Ešton je, međutim, napomenuo da je malo verovatno da se sposobnost paljenja vatre prvi put pojavila upravo u Barnamu: „Mislim da su mnogi od nas slutili da je u Evropi postojala redovna upotreba vatre pre oko 400.000 godina. Ali nismo imali dokaze”.
Utvrđivanje kako i kada su ljudi prvi put ovladali vatrom izazov je za arheologe. Takvi dokazi retko opstaju – pepeo i ugalj lako odnese vetar, a pečeni sedimenti mogu erodirati. Takođe je teško razlikovati prirodnu vatru od one koju su stvorili ljudi. Primerice, dokazi o vatri postoje na nalazištima u Izraelu, Keniji i u Južnoj Africi stari od 800.000 do više od milion godina, no teško je isključiti mogućnost da se radilo o šumskim požarima. Davni ljudi verovatno su počeli koristiti vatru izazvanu udarima groma, čuvajući žar neko vreme, ali to je bio nepredvidiv izvor. Nalazi iz Barnama, međutim, sugerišu da su stanovnici bili sposobni rutinski i namerno paliti i koristiti vatru.
Tim je analizirao pocrveneli sediment i utvrdio da se negova hemijska svojstva razlikuju od onih koja bi se očekivala kod prirodne vatre. Postojanje ugljovodonika upućivalo je na više temperature od fokusiranog gorenja drva, a ne od požara koji zahvata ceo krajolik. Mineralna promena sedimenta isto tako je ukazivala na ponovljeno gorenje na istom mestu. Ipak, ključni dokaz bila su dva komada železnog pirita, koji se može udarati o kremen da bi se stvorile iskre za paljenje suvog materijala. Taj mineral nije prirodno dostupan u neposrednoj okolini, što nagovešćuje da su rani ljudi razumeli njegova svojstva i ciljano ga tražili, naveli su istraživači.
Džon Meknab, profesor paleolitske arheologije sa Univerziteta u Sautemptonu koji nije bio uključen u studiju, izjavio je da je impresivan širok raspon analitičkih metoda primenjenih na ovaj problem: „Vatra donosi mnoge koristi. Može biti oruđe za odbranu. Može pomoći da vaša hrana bude hranljivija. Može produžiti dan i učiniti vaše radno vreme produktivnijim. Vatra može pomoći u povezivanju pojedinaca u društvu. Ali ako je ne kontrolišete, onda ste i dalje prepušteni na milost i nemilost krajoliku – sve njene koristi mogu biti prolazne. Kontrolišite vatru i počinjete da kontrolišete svet oko sebe.”
Kreene sekire potvrđuju prisutnost ljudi na nalazištu, iako kosti nisu pronađene. Koautor studije Kris Strindžer, rukovodilac proučavanja ljudske evolucije u Prirodnjačkom muzeju u Londonu, naveo je da je poznato da su rani neandertalci živeli oko 130 kilometara dalje u Svonskombu u istom razdoblju, što ih čini najverovatnijim kandidatima za stvaranje vatre. Verovatno su došli u Britaniju iz Evrope, koja je u to vreme bila povezana kopnenim mostom. „Jedan od zanimljivih aspekata je korišćnje tehnika koje su pokazale stvaranje vatre u Barnamu i videti možemo li, ako detaljnije pogledamo druga nalazišta, pronaći isto i na drugim nalazištima u Britaniji, u Evropi, možda i šire”, zakljičio je Strindžer.
(Ilustracija autora studije)
(Indeks)
