Стари континент се, наиме, загрева двоструко брже од светског просека, с порастом просечне температуре од 2,5 степена у односу на прединдустријско раздобље, док је глобални просек порастао за 1,4 степен! Део разлога за убрзано загревање лежи у земљописном положају Европе, која је повезана с Арктиком – другим подручјем на свету које се загрева још брже, с просечним порастом температуре преко 3,3 степена. Један од узрока је албедо ефекат.
Велики део западне Европе тренутно је захваћен интензивним топлотним таласом с неуобичајено високим температурама, од Уједињеног Kраљевства и Ирске на северу, преко Немачке и Француске, до Шпаније и Италије на југу. То је последица је такозване топлотне куполе, снажног и споропокретног високог притиска ваздуха који долази из северне Африке и задржава врући ваздух изнад Европе попут поклопца на лонцу. Према подацима европске службе за климатске промене „Коперникус”, такве временске појаве у протеклих 25 година постале су све чешће, подстичући учесталије и јаче топлотне валове, пише Deutsche Welle.
„Температуре оваквих размера некад су биле изузетак чак и усред лета”, изјавила је Фридерике Ото, професорка климатских наука на Империјал колеџу у Лондону. „Ова екордна врућина јасно показује отиске климатских промена.” Иако је још рано прецизно утврдити у којој је мери талас појачан емисијама гасова „стаклене баште”, претходне анализе у Европи од 2003. показују јасну везу. Проучавања која је спровела организација World Weather Attribution, чија је суоснивачица Фридерике Ото, закључиле су да су такви екстремни временски догађаји постали „знатно вероватнији и интензивнији због климатских промена изазваних људским деловањем”.
Најновији извештај „Европско стање климе”, објављен у априлу, наводи да је на најмање 95 посто континента 2025. године забележена температура изнад годишњег просека. Интензивни топлотни таласи с температурама вишим од 30 Целзијусових степени измерени су чак и северно од Арктичког круга, а температура површине мора била је највиша икад потврђена. „Европа је континент који се најбрже загрева, а последице су већ сада озбиљне”, рекао је Флоријан Папенбергер, руководилац Европског центра за средњорочне временске прогнозе, једне од институција које стоје иза извештаја. Европа се, наиме, загрева двоструко брже од светског просека, с порастом просечне температуре од 2,5 степена у односу на прединдустријско раздобље, док је глобални просек порастао за 1,4 степен.
Део разлога за убрзано загревање лежи у земљописном положају Европе, која је повезана с Арктиком – другим подручјем на свету које се загрева још брже, с просечним порастом температуре преко 3,3 степена. Један од узрока је албедо-ефекат: тамни, ледом непокривени Арктички океан упија више сунчеве енергије него рефлектујући лед. Исти процес постоји и у Европи, где су подручја попут Алпа, некад прекривена снегом до касног лета, све чешће без снежног покривача, због чега тамније тло упија више топлоте и додатно убрзава загревање. Научници загревање повезују и с променама у висинској струји ваздуха која тече са запада ка Европи. Некад стабилни ветрови поремећени су климатским променама, што доводи до екстремнијих временских образаца који се дуже задржавају над истим подручјима. Студија из 2022. показала је да су постала учесталија раздобља у којима се поменута струја дели на два крака. „Током ток стања временски системи се преусмеравају према северу, а над западном Европом се могу појавити дуготрајни топлорни валови”, објаснила је Ефи Рауси, руководитељка студије из Института за изучавање утицаја климе у Потсдаму.
Извештај „Европско стање климе 2025” истиче да су строжи прописи о квалитету вазхуха из осамдесетих година прошлог века смањили онечишћење, а довели до виших температура. Пре тих прописа, ситне рефлектујуће честице сулфата и нитрата из испуштених гасова и фабричких димњака посредно су хладиле континент одбијајући сунчеву светлост. Њиховим смањењем делимично је ублажен тај расхлађујући учинак. Kлиматски стручњаци наглашавају да то не значи да требал одустати од смањења емисија штетних гасова. Потреба за ограничавањем загревања наглашена је и у новом извештају Светске метеоролошке организације (WМО) и британске Метеоролошке службе.
Студија предвиђа готово рекордне глобалне температуре у следећих пет година и наводи да је вероватно да ће свет прије 2031. доживети нову најтоплију годину у историји мерења. „Задатак пред нама је јасан”, упозорио је почетком месеца генерални секретар УН Антонио Гутереш, позвавши на напоре за ограничавање пораста температуре ради „изградње сигурније, праведније и отпорније будућности за све”. Прошле седмице Светска организација изгласала је наставак потпоре брзом и праведном прелазу с фосилних горива, а убрзано увођење обновљивих извора енергије од 2000. године већ је померило трендове загррвања даље од најгорег могућег сценарија.
(Илустрација Fatih Turan/Pexels)
(Индекс)
