Kада је 2011. године потрес магнитуде 9,0 погодио обалу Јапана, сеизмички таласи учинили су много више од самог потресања планете. Један је, како се чини, отпутовао до Земљиног језгра, одбио се на површину и притом трајно помакао делове Јапана неколико милиметара ка истоку, открили су научници у новој студији. Ово је први такав забележени феномен, пише Science Alert. Земљотрес у Тōхокуу био је један од најснажнијих икад забележених и изазвао је катастрофалан цунами који је довео до нуклеарне несреће у Фукушими. Догодио се када се Пацифичка плоча нагло подвукла под плочу на којој лежи северни Јапан, ослобађајући голему енергију и шаљући сеизмичке валове широм света.
Због своје разорне снаге и данас је једна од најдетаљније проучаваних природних катастрофа, а истраживачи још анализирају огромне количине података. Управо су у уочили нешто необично. GPS мерења из времена потреса показала су да су се, након проласка главних сеизмичких таласа, делови поменуте земље померили ка истоку за 5 до 6 милиметара. Тим сеизмолога предвођен Сунјоунг Парком са Универзитета у Чикагу верује да је тај помак изазвао сеизмички вал који се вратио из дубине Земље. Амплитуда повратног таласа била је толико велика да је детектован чак и у Kини. Анализирајући те податке, приметили да се загонетни помак Јапана према истоку догодио управо у тренутку када се наведени вал вратио на површину.
Да би објаснили опажени феномен, научници су смислили рачунарке моделе, онај који се најбоље поклопио с подацима указује да је повратни талас смицања покренуо широко распрострањено, а суптилно клизање дуж раседа на споју две тектонске плоче. То није био нови лом, већ благи померај на великом подручју. Стога сматрају да је деловао као нежан, али синкронизован подстицај на раседе који су већ били под огромним напрезањем од главног потреса. Иако је био знатно слабији од изворног удара, стигао је на велик дио Јапана готово истовремено. Тај померај на дубини од неколико милиметара до неколико центиметара резултирао је уоченим помацима од неколико милиметара на површини. Процењује се да је ослободио у енергију једнаку земљотресу магнитуде 7,5.
Ако је тумачење тачно, био би то први познати пример да је сеизмички вал одбијен од Земљиног језгра покренуо клизање раседа. За потврду ће вероватно бити потребна нова осматрања великих потреса, но откриће упућује на то да потреси можда имају скривену сложеност. „Опажање наглашава важност узимања у обзир досад непрепознатог извора сеизмичке опасности, односно могуће поновне активације подручја главног удара и околна, чак десетак минута након главног удара”, написали су истраживачи у студији објављеној у часопису Science.
(Илустрација ЕPА)
(Индекс)
