Čak i ako svet ostvari naizgled nemogući cilj i ograniči globalno otopljenje na 1,5 Celzijusov stepen iznad predindustrijskog doba, grenlandski i antarktički ledeni pokrivači i dalje će se nezaustavljivo topiti. I to bi moglo uzrokovati porast mora za nekoliko metara i masovne seobe iz obalskih područja, pokazuje novo međunarodno istraživanje. Naučnici su pokušali da utvrde kolika je sigurna granica zagrevanja za opstanak velikih ledenih masa. Analizirali su podatke iz satelita, klimatskih modela, ledenih jezgara, dubokomorskih sedimenata, čak i DNK lignji.
Zključak je zabrinjavajući. I sadašnje otopljenje od 1,2 stepena može pokrenuti brzo povlačenje ledenih masa i katastrofalan porast mora, navodi se u naučnom radu objavljenom u časopisu Communications Earth and Enviroment. Grenlandski i antarktički ledeni pokrivači sadrže dovoljno leda da povise svetska mora za 65 metara, što je ekstreman scenario, ali istraživači upozoravaju da sr mora uzeti u obzir da bi se razumele razmere rizika. Od devedesetih prošlog veka gubitak leda se učetvorostručio i trenutno iznosi 370 milijardi tona godišnje. Lednici su danas najveći pojedinačni doprinos rastu mora, a godišnji porast se udvostručio u poslednjih 30 godina.
„Na 1,5 stepena ne usporavate porast mora – naprotiv, vidite ubrzanje”, kaže Kris Stouks, glaciolog sa Univerziteta Daram i jedan od autora studije. Oko 230 miliona ljudi danas živi na visini manjoj od 1 metra iznad mora. Čak i male promene u količini leda bitno menjaju obale širom sveta, uzrokujući raseljavanje stotina miliona ljudi i štete koje nadilaze mogućnosti prilagođavanja. Nnici procjenjuju da bi do kraja stoleća mora mogla rasti 1 centimetar godišnje.
„To bi značilo masovne migracije stanovništva u razmerama nezabeleženim u modernoj istoriji”, objasnio je Džonatan Bamber, glaciolog sa Univerziteta Bristol i koautor studije. Posebno zabrinjava činjenica da se procenjeni pragovi bezbednosti za ledene mase stalno snižavaju kako nauka napreduje. Dok su raniji modeli predviđali da bi, primerice, Grenland mogao kolabirati na 3 Celzijusa iznad nule, danas se procenjuje da je dovoljno upola manje.
Prema autorima, jedini način da se spreči kolaps ledenih pokrivača jeste ograničiti sveopšte otopljenje na blizu 1 stepen, što bi zahtevalo drastično smanjenje emisija i potpunu tranziciju s fosilnih goriva, a to danas deluje krajnje neverocatno. „Već sada vidimo ostvarenje nekih od najcrnjih scenarija u pogledu gubitka leda”, ipozorio je Stouks. „Nema mnogo toga što uliva nadu. U najboljem slučaju, mora će rasti polako. Ograničiti otopljenje na 1,5 stepen i dalje bi bio ogroman uspeh.”
(Ilustracija EPA)
(Indeks)
