Eh, zamalo da se završi dvostruko srećno: Tamaru Blažić pronašli, a ona položila prijemni.
Stanko Stojiljković
Izjavili su da je ostala „ispod crte”, kao političari na izborima. Zvuči uvredljivo za bistru, upornu i hrabru trinaestogodišnju devojčicu. Pregledači na pristupnom ispitu nisu znali da treba da joj uračunaju stres koji je doživela, jer je bez znanja roditelja krišom otputovala u Beograd.
Maloletna Nišlijka je, bez obzira na ishod, postala junakinja, na koju bi valjalo da se ugledaju vršnjaci, pa i stariji, u nastojanjima da dosanjaju svoje snove. Ima li ičeg lepšeg?
Posredno (i pogrešno) obavešteni, prisustvovali smo nesvakidašnjem, maltene nadnaravnom događaju. Maloletnica pobegla od kuće da se upiše u Matematičku gimnaziju. Sećate li se sličnog povoda i pustolovine?
Da je utekla zbog nekog momčića, dovitljivi sugrađani bi je brže-bolje prozvali – pobegulja. Iz navike, kako je to u „Zoni Zamfirovoj” opisao dođoš Stevan Sremac.
Ali bekstvo ove nadarene učenice (vežba tekvondo, uči dva strana jezika, voli matematiku) krije kudikamo dublju poruku. To je gotovo epski primer predanosti i posvećenosti saznanju.
Možda je potajno poželela da bude kao najbolja učenica najbolje srednje škole na svetu – Jelena Ivančić, koja je lane nadmoćno osvojila Evropsko prvenstvo u matematici? Ili je odmalena, čuvši za Milevu Marić Ajnštajn, sanjarila da krene njenim stopama? Zar to nije dovoljan povod da nastavnici novim osnovcima i srednjoškolcima najesen ukratko prepričaju ovu dogodovštinu. Nije zgoreg ni univerzitetski profesori brucošima.
(Amerikanci su pre dve-tri godine Matematičku gimnaziju proglasili najuspešnijom srednjom školom na svetu. Jednostavno su sabrali medalje sa najvećih međunarodnih takmičenja).
Zanima me šta će učiniti niška osnovna škola (ne znam koja) i beogradska Matematička gimnazija da je pripreme da se dogodine upiše. Tamara Blažić je i te kako to zaslužila.
