Шта се то догађа на „Црвеној планети” за време помрачења Сунца које изазове пролазак сателита Фобос?
Месеци који се врте око Марса подоста су различити од нашег. Око „Црвене планете” круже два сателита – Фобос и Деимос. Фобос, већи и ближи Марсов сателит, обилази Марс сваких седам сати и 40 минута, што је краће од Марсовог дана (сола) који траје 24 сата и 37 минута. Површина му је стеновита и прекривена дебелим слојем ситних честица реголита. Избраздана је кањонима широким до 200 и дубоким до 30 метара.
Помрачење Сунца се, дакле, збива много чешће него на Земљи. Фобос пролази испред Сунца у већини солова, али га никад у потпуности не покрива, односно увек ствара делимичну помрчину. Будући да се Фобос креће врло брзо, помрчина никада не траје дуже од 30 секунди, пише ScienceAlert.
Необично нагињање
Упркос томе што помрчине на Марсу трају врло кратко, лендер Mars InSight успео је да забележи нешто необично. Наиме, у току помрачења које изазива Фобос, сеизмограф на лендеру, који прати кретања тла и потресе на Марсу, нагиње се на једну страну. Он је опремљен сензорима за мерење температуре и ветра, али они нису забележили никакве промене у атмосфери током транзита Фобоса испред Сунца. Атмосферске турбуленције, температура и ваздушни притисак били су исти као за врме било којег другог сола. Промене су, међутим, забележиле соларне ћелије на лендеру; што није ни чудо јер Фобос може да блокира и до 40% сунчеве светлости.
Фобос (NASA)
„Замислите новчић. Ако испод једног његовог руба гурнемо два атома сребра, добили бисмо нагиб о којем говоримо”, објаснио је Симон Штелер сеизмолог из ETH у Цириху.
„Kада се Фобос налази испред Сунца, до фотонапонских ћелија допире мање сунчеве светлости због чега оне производе мање електричне енергије”, рекао је сеизмолог Симон Штелер из ЕТH у Цириху. Научници су очекивали да ће соларне ћелије забележити помрчине које узрокује Фобос, али нису очекивали да ће се сеизмограф нагнути на једну страну. Потребно споменути да се ради о врло, врло малом нагибу. „Замислите новчић. Ако испод једног његовог руба гурнемо два атома сребра, добили бисмо нагиб о којем говоримо”, објаснио је Штелер.
Могућа објашњења
Научници су прво помислили да се ради о дејству плиме и осеке које ствара Фобос, но када су сигнал упоредили с другим очитавањима сеизмичке активности на Марсу, установили су да не наликује ни на једну другу врсту до сада забележених сеизмичких активности. Друга могућност јесте да је притиснут део који повезује сеизмограф с лендером, међутим стручњаци сматрају да би се у том случају сеизмограф нагнуо на супротну страну.
„У току помрачења долази до хлађења тла, при чему се јавља неједнолика деформација тла што може за мрвицу нагнути инструмент”, рекао је сеизмолог Мартин ван Дрил из исте научне установе.
Овакав нагиб могле би узроковати промена температуре у атмосфери али, као што смо већ поменули, инструменти нису забележили температурне осцилације у ваздуху. Неједнолика деформација тла?
Но, постоји још један могући узрок. Инфрацрвени радиометар забележио је лагани пад површинске температуре током најдужег проласка Фобоса испред Сунца, након чега је требало око минут и по да се тло загреје до температуре пре транзита. Научници сматрају да је то најверојатнији разлог овог необичног нагиба.
„У току помрачења долази до хлађења тла, при чему се јавља неједнолика деформација тла што може за мрвицу нагнути инструмент”, рекао је сеизмолог Мартин ван Дрил из исте научне установе. Слична ствар примећена 1997. године на звездарници Шварцвалд у Немачкој. Техничар је заборавио да угаси светло када је излазио из просторије у којој се налази сеизмометар, што је створило шум у подацима јер је топлота из сијалице растегла гранит на којем се налазио инструмент.
Научници су понашали услове на површини Марса и добили су сигнал који се подудара с нагињањем сеизмометра на лендеру. Истраживање под називом Geophysical observations of Phobos transits by InSight објављено је у часопису Geophysical Research Letters.
(Извор Индекс)
