Nekad retki hibridni rakovi pojavili su se u Beringovom moru u rekordnom broju posle morskog toplotnog talasa koji je pogodio to područje 2018. i izazvao masovni pomor snežnih rakova. Naučnici nisu očekivali takav razvoj događaja, a sada su otkrili verocatan uzrok ove pojave, piše Science Alert. Istraživači američke Nacionalne agencije za proučavanje okeana i atmosfere (NOAA) gotovo svake godine od 1982. istražuju dno istočnog Beringova mora prateći stanje ekosistema, s posebnim naglaskom na komercijalno važne vrste čija se godišnja vriednost ulova meri stotinama miliona dolara. Kada je toplotni val 2018. i 2019. zahvatio ovo područje, izazvao je jedan od najvećih pomora morskih organizama.
Takvi događaji su povezani s klimatskom krizom jer okeani apsorbuju većinu viška toplote uzrokovane gasovima staklene bašte. Istraživači su pratili kolaps snežnih rakova (Chionoecetes opilio). Pre toplotnog talasa procenjivali su da ih ima oko osam milijardi. Povratkom na teren 2021. utvrdili su da je preostalo tek oko milijardu jedinki. Drastično je smanjena količina morskog leda i povisila se temperatura vode na dnu, što je pokrenulo lančanu reakciju zbog koje su mnogi snežni rakovi uginuli od gladi.
U istom razdoblju naučnici su u svojim mrežama počeli da primećuju nešto neobično: izuzetno veliki broj hibridnih rakova, nastali ukrštanjem snežnog raka i srodne vrste Chionoecetes bairdi, poznate kao Tanerov rak. Iako su takvi hibridi bili poznati odranije, smatrani su se vrlo retkim. U 2025. njihova je brojnost bila čak 13,4 puta veća od istorijskog proseka. Dok su u prošlosti činili manje od 10 posto mužjaka komercijalne veličine, 2025. su predstavljali gotovo polovinu svih rakova dostupnih za izlov. „Naučnici i upravnici ribarstva nisu očekivali da će toplija voda pogodovati hibridima. Bili su retki u Beringovom moru i vrlo se malo zna šta utiče na njihovu brojnost i opstanak”, izjavila je Erin Fedeva, biološkinja za ribarstvo u NOAA. Istraživači smatraju da je porast posledica smanjene konkurencije i grabljivosti snežnih rakova.
Fedeva i saradnici su koristili računarska oponašanja za rekonstrukciju događaja. „Naša studija pruža dokaze da je smanjenje morskog leda uzrokovalo kolaps snežnih rakova. To je potom podstalo povećanje broja hibrida, verovatno zbog manje konkurencije za hranu i manjeg pritiska samih snježnih rakova”, dodala je Fedeva. Ova pojava otvara nova ekološka pitanja. Kada se dve različite vrste ukrštaju, njihovi su potomci često neplodni. Ako je to slučaj i s hibridima, njihova pojava mogla bi dodatno smanjiti reproduktivnu moć ionako ugroženih snežnih rakova. „Vrlo malo je poznat reproduktivni potencijal hibrida, zato nije jasno mogu li se oni sami razmnožavati i postati ekološki nezavisni od roditeljskih vrsta. Budući da se ovaj dramatičan porast dogodio u poslednjih nekoliko godina, tek ćemo videti kakve će biti ekološke posljedice”, zaključila je Fedeva. Istraživanje je objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
(Ilustracija NOAA Ficheries/Leah Zacher)
(Indeks)
