Нова студија упућује на везу између састава микробиома и психопатских црта личности. Научници су открили да су повишени износи одређених цревних и оралних бактерија у корелацији са особинама попут недостатка саосећања и импулсивности. Истраживање, објављено у часопису Тranslational Psychiatry, прво је које повезује микробиоту с биолошким основама психопатије, пише Scien ce Alert. Психопатија је појам који описује скуп особина личности, а међу њима су недостатак емпатије, антисоцијалне склоности, импулсивност и егоизам. Истраживачима још није у потпуности јасно како се таква личност развија. Зна се да особе са израженим психопатским цртама могу имати специфичности у структури мозга. Одређена подручја, попут префронталног кортекса, често се доводе у везу с тим стањем, али се сматра да ово није целовито објашњење.
То потврђује и главна ауторка студије, биомедицинска научница Kаролина Kошта са Универзитета у Порту. „Иако се претпоставља да су промене у мозгу, особито у префронталном кортексу и темпоро-лимбичким подручјима, непосреднно повезане с психопатијом, саме по себи нису довољне да потпуно неуробиолошки објасне психопатско понашање”, наводи се у научном раду који она потписује с колегама. „Поставили смо хипотезу да би састав цревне и оралне микробиоте могао бити повезан са субклиничким психопатским особинама. Према нашим сазнањима, ово је прва студија која истражује ту повезаност.” Истраживачи су анализирали податке 200 здравих одраслих учесника. Они су испунили упитник за процену психопатских црта и дали узорке крви, слине и столице за анализу састава бактерија и метаболичких маркера.
Анализа разноликости микроба код појединаца није показала јасну везу с психопатијом. Међутим, упоређивање резултата између испитаника открило је статистички значајне корелације. Показала је да је већи збир три врста бактерија у позитивној корелацији с израженијим психопатским цртама. Особе с већом количином микроба из родова Allisonella или Prevotella, или врсте Cloacibacillus evryensis, у цревном микробиому испољиле су већу склоност психопатским особинама. Важно је нагласити да резултати показују искључиво корелацију, а не узрочно-последичну везу. Kако микроби могу утицати на понашање?
Научници још немају коначан одговор, али нуде неколико могућих објашњења. Бактерија Allisonella раније је повезивана са упалним процесима, који могу упливисати на стања попут тескобе и депресије. Род Ptevotella повезује се с неуропсихијатријским поремећајима и сматра се да делује на обраду емоција. За врсту C. evryensis кажу да би веза могла постојати због њене улоге у производњи гамааминобутерне киселине (GABА). То је неуротрансмитер који учествује у контроли импулса. Занимљиво је да је студија открила и једну негативну корелацију. Виши износ бактерије Treponema vincentii у усној дупљи повезан је с нижим показатељима психопатије, али истраживачи признају да за ту везу још немају објашњење.
Иако је потребно спровести додатна истраживања да се разјаснила улога цријевних микроба, ови налази нуде нове важне смернице. Једног дана могли би помоћи клиничарима у бољем препознавању особа које показују такве црте личности. „Свеукупно, наши налази истичу моћ микробиоте и њених метаболичких продуката као биомаркера за психопатске особине у општој популацији”, закључују истраживачи. „Уочене везе, посебно између специфичних таксона и особина попут безосећајности, манипулативности, импулсивности и антисоцијалног понашања, упућују на мерљив биолошки траг психопатије који надилази традиционалне неурокогнитивне моделе.”
(Илустрација YоuTube)
(Индекс)
