Između 1347. i 1351. usmrtila je najmanje 25 miliona ljudi i ostavila duboke društvene i ekonomske posledice širom sveta. Nevidljovi uzročnik se krio u tonama žiata brodovima dovezenog iz crnomorskih krajeva, a svemu je prethodila erupcija nepoznatog vulkana.
Crna smrt, jedna od najsmrtonosnijih pandemija u ljudskoj povesti koja je izbrisala gotovo polovinu evropskog stanovništva, možda je bila podstaknuta kataklizmičkom vulkanskom erupcijom, otkriva nova studija. Istraživači su, proučavajući godove drveća, uzorke leda sa Antarktika i Grenlanda i istorijske zapise, sklopili mozaik koji objašnjava pozadinu ove tragedije, a svoja otkrića su objavili u u časopisu Communications Earth & Environment, piše CNN. Autori studije veruju da se velika erupcija dogodila oko 1345. godine, otprilike dve godine pre izbijanja pandemije. Iako lokacija vulkana nije poznata, pretpostavlja se da je bio u tropskom pojasu. Golemi oblak pepela zamračio je nebo nad Sredozemljem, blokirajući sunčevu svetlost na nekoliko godina. To je dovelo do pada temperature i propasti useva.
Suočeni s nestašicom, italijanski gradovi-države poput Venecije i Đenove okrenuli su se hitnom uvozu žitarica iz crnomorske oblasti da prehrane stanovništvo. No, brodovi koji su prevozili žito nosili su i smrtonosnog slepog putnika – bakteriju Yersinia pestis, uzročnika kuge. Patogen koji potiče iz populacija divljih glodara u srednjoj Aziji tako je stigao u Evropu i pokrenuo pandemiju koja ju je opustošila.
„Bakterija kuge inficira buve pacova, koje traže svoje omiljene domaćine a i druge glodare. Nakon što ti domaćini uginu od bolesti, buve se okreću sisarima, uključujući ljude”, pojasnio je koautor studije Martin Bauh, istoričar Lajbnicovog instituta za povest i kulturu istočne Evrope. „Buve pacova privlače skladišta žitarica i mogu preživeti mesecima na žitnoj prašini kao izvoru hrane, što im je omogućilo da izdrže dugo putovanje od Crnog mora do Italije. Nakon prispeća u lučke gradove žitarice su preraspodeljene u manja skladišta ili u trgovane.”
Između 1347. i 1351. crna smrt usmrtila je najmanje 25 miliona ljudi i ostavila duboke društvene i ekonomske posledice širom sveta. Iako se i ranije znalo da su brodovi i trgovina žitom imali ključnu ulogu u širenju crne smrti, nova studija je prva koja sugeriše da je vulkanska erupcija bila početna domina u nizu događaja koji su doveli do pandemije. „Otkrio sam da se najizraženija glad u 13. i 14. stoleću dogodila upravo u godinama koje su neposredno prethodile crnoj smrti”, dodao je Bauh. „Zašto stiže tačno 1347. i 1348. godine, barem u Italiju, ne možemo objasniti bez gladi izazvane klimom.
Bauh je sarađivao sa Ulfom Bintgenom, profesorom sa Univerziteta Kembridž, koji proučava godove drveća. „Govorimo o nečemu što se dogodilo pre 800 godina”, istakao je Bintgen. Godovi drveća nude rekonstrukciju klime visoke rezolucije – širi godovi ukazuju na povoljne uslove, a uži na loše, poput hladnoće. Analiza je pokazala drastično pogoršanje klime upravo u godinama nakon pretpostavljene erupcije. Bintgen je takođe ispitao podatke iz ledenih jezgara, gde su pronađeni skokovi sumpora, što je jasan pokazatelj vulkanske aktivnosti. „Ti dokazi su potpuno nezavisni od drveća, a odnose se na vulkansku erupciju”, naglasio je.
Vulkansko poreklo krize pomoglo bi da se objasni i jedna od najvećih zagonetki crne smrti – zašto su neki delovi Evrope izgubili do 60% stanovništva, dok su drugi ostali gotovo netaknuti. „Na primer, kuga se nije proširila na Rim ili Milano”, podsetio je Bauh. „To su veliki gradovi, ali bili su okruženi područjima za gajenje žitarica, tako da nisu morali uvoziti hitno kao Venecija i Đenova.” Ova hipoteza podupire ideju da je crna smrt bila složen događaj, uslovljen nizom prirodnih, društvenih i ekonomskih činilaca. „Mnogo se toga moralo poklopiti, a da je samo jedna činjenica izostala, pandemija se ne bi dogodila”, zaključio je Ulf Bintgen.
(Ilustracija Communications Earth & Environment)
(Indeks)
