Новом студијом утврђено је да афрички слонови у Kенији користе најмање 35 различитих биљних врста за ублажавање здравствених тегоба, при чему локално становништво за 25 биљака од раније зна да имају лековита својства. Kључна открића истраживања објављена су у научном часопису Scientific Reports. Спроведено је у сарадњи с локалним становништвом и чуварима природе у подручју планине Елгон у Kенији. Слонови дуго задивљују научнике специфичним понашањем, што се односи и на уласке у пећине и стругање стена кљовама да дођу до неопходних минерала. Последња сазнања, међутим, указују да ови сисари имају и сложено знање о шумској апотеци, које примењују и на своје потомство, пише BBC.
Према сведочанствима локалних чувара и старешина, слонови пажљиво бирају одређене биљке када се не осећају добро, а женке их припремају за своје младунце. Једно од најзанимљивијих јесте сведочанство чувара природе који је посматрао мајку како припрема биљку Angurweet – локални лек за стомачне тегобе. Она је жвакала листове и корење док не добије глатку смесу, мешала је са својим млеком и давала младунчету, које би након жвакања испљунуло чврсте остатке. Иако др Мајкл Хафман, приматолог са Универзитета у Нагасакију, напомиње да су потребни додатни теренски докази да се са сигурношћу потврди да слонови циљано изводе овакве третмане, научници су већ опремили локалне стручњаке камерама забележе ово понашање на терену.
Истраживачи истовремено анализирају хемијски састав биљака које слонови користе да открију потенцијално нове лекове. „Локално знање дало нам је мапу. Сада желимо да пратимо слонове и испитамо бирају ли специфичне биљке у одређеним здравственим стањима и имају ли оне одговарајуће биолошко ђеловање”, изјавио је др Фабијен Шулц Института за тропску медицину „Бернхард Нохт” у Хамбургу. Поменутим истраживањем се отвара и важно питање заштите животне средине. Једна од водећих ауторки студије, др Елоди Фрејман са Универзитета Браун у САД, упозорила је да се и животиње и људи уништавањем шумских станишта лишавају природних лекова потребних за опстанак.
„Ово показује колико су наши лекови испреплетени са животињским светом. Многи које купујемо у апотекама потичу из дрвећа, алги, гљива или коралних гребена. Заштита шума и очување природних апотека вишеструко је корисна, док не откријемо нове природне производе који би нас могли спасити у будућности”, указала је Фрејман. Самолечење код животиња није новина у науци. Најранији записи о слоновима који се сами лече датирају још из трећег столећа, када је римски аутор Kлаудиус Елијан описао рањеног слона који се опоравио пошто је јео цветове и уље маслиновог дрвета. Данас је познато да се од болести сами лече и комарци, пчеле, воћне мушице и човеколики мајмуни у Африци и Азији.
(Илустрација Shutterstock)
(Kликс)
