Na prvi pogled čini se gotovo izvesnim da su dve galaksije, udaljene oko 2,5 miliona svetlosnih godina, na kursu sudara. Mlečni put i Andromeda kreću se, naime, jedna ususret drugoj brzinom od oko 360.000 kilometara na sat (100 u sekundi).
Sudar Mlečnog puta s najvećom susetkom Andromedom, koji se predviđa za otprilike 4,5 milijardi godina, astronomi najavljuju još od 1912. Novo istraživanje nagovešćuje da je verovatnoća događaja prozvanog Milkomeda manja nego što se mislilo, prenosi CNN. Na prvi pogled čini se gotovo izvesnim da su dve galaksije, udaljene oko 2,5 miliona svetlosnih godina, na kursu neizbežnog sudara. Mlečni put i Andromeda kreću se, naime, jedna ususret drugoj brzinom od oko 360.000 kilometara na sat (100 u sekundi).
Međutim, naš deo svemira, nazvan Lokalno jato, uključuje 100 poznatih manjih galaksija. Tim astronoma u obzir je uzeo neke od najvećih, uključujući Veliki Magellanov oblak (LMC) i M33 (galaksija Trougao), da procene koliki uticaj te galaksije mogu imati na budućnost Mlečnog puta u sledećih 10 milijardi godina. Nakon uzimanja gravitacijski učinka galaksija iz Lokalnog jata i 100.000 simulacija koristeći nove podatke s teleskopa Hubble i Gaia, ustanovili dsu da postoji oko 50% izgleda da će do sudara doći u idućih 10 milijardi godina. Samo je oko 2% verovatnoće da će se todogoditi za 4 do 5 milijardi godina, kako se verovalo, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature Astronomy.
Prema autorima, sudar bi uništio obe galaksije i vremenom ih pretvorio u izduženu galaksiju bez spiralnog oblika. „Sudari galaksija mogu izazvati kosmičke vatromete kada se gas usmeri prema središtu i nahrani crnu rupu koja tada emituje ogromne količine zračenja pre nego što materija nepovratno upadne u nju”, rekao je koautor Čarls Frenk, profesor na Univerziteru Daram u Engleskoj. „Dosad smo mislili da je upravo to sudbina Mlečnog puta. Sada znamo da postoji velika šansa da se izbegnem takva sudbina.”
No, autori upozoravaju da brojni nepoznati činioci otežavaju predviđanje konačne sudbine naše galaksije. Frenk, takođe, ističe da postoji veća verovatnoća da će Mlečni put doživeti sudar s Velikim Magellanovim oblakom (Large Magelanic Cloude, LMC) u sledeće dvie milijarde godina, što bi moglo temeljno promeniti izgled naše galaksije. LMC kruži oko Mlečnpg pta, dok je galaksija M33 pratilja Andromede. Iako on ima tek 15% mase Mlečnog puta, tim je otkrio da ta satelitska galaksija svojim gravitacijom koji đeluje okomito na Andromedu – menja kretanje Mlečnog puta toliko da smanjuje verovatnoću njenog sudara sa Andromedom. Slično važi i za M33.
„Dodatna masa Andromedinog satelita M33 povlači Mlečni put malo više ka sebi”, izjavio je glavni autor dr Til Savala, astronom sa Univerziteta u Helsinkiju. „Ali takođe pokazujemo da LMC odvlači Mlečni put iz orbite i udaljava ga od Andromede. To ne znači da će našu galaksiju spasiti od sudara, već ishod čini nešto manje verovatnim.” Prethodna istraživanja su koristila najverojatnije vrednosti za brojne nepoznanice, poput trenutne pozicije, kretanja i masa galaksija u Lokalnom jatu. U novom istraživanju su uzeote u obzir 22 različite promenljive koje bi mogle uplicisati na ishod.
„Sproveli smo hiljade simulacija da bismo uključili sve neizvesnosti u posmatranju”, naglasio je Savala. „Budući da svaka varijabla nosi svoje greške, to rezultira znatnom nesigurnošću ishoda, a nas dovodi do zaključka da je šansa za direktni sudar tek 50 % u sledećih 10 milijardi godina.” U nešto više od polovine simulacija koje predviđaju događaje za 8 do 10 milijardi godina, Mlečni put i Andromeda prvo su prošle jedna pokraj druge, a zatim su se vratile i izgubile orbitalnu energiju, što je završilo njihovim spajanjem u jednu galaksiju. Prvotni bliski susreti galaktičkih omotača – golemih oblaka gasa – na kraju bi doveli do sudara. „Takav bi sudar verovatno izazvao snažno stvaranje novih zvezda, potom intenzivno zračenje koje bi dolazilo od eksplodirajućih mladih zvezda i aktivirane supermasivne crne rupe, nakon čega bi se stvaranje zvezda potpuno ugasilo”, dodao je Savala. „Nekoliko milijardi godina kasnije, nestali bi svi tragovi naše nekadašnje galaksije i Andromede, a ostala bi velika eliptična galaksija bez izražene strukture.”
U preostalim simulacijama dve galaksije su prošle jedna pored druge bez značajnog međusobnog uticaja. Džerent Luis, profesor astrofizike sa Univerziteta u Sidneju, smatra zanimljivim rezultate koji pokazuju gravitacioni uticaj M33 i LMC. On je i ranije izučavao potencipni sudar Andromede i Mlečnog puta. „Ne možemo sa sigurnošću znati hoće li sudar biti izbegnut, ali jasno je da priča o neizbežnom uništenju Andromede i Mlečnog puta nije toliko pouzdana koliko se mislilo”, naveo je Luis. „Čak i da se ne dogodineposredan sudar, gravitacione sile koje će galaksije međusobno nametnuti verovatno će ih obe ozbiljno oštetiti.”
Dok je uzimanje u obzir gravitacionih učinaka LMC važno, najvažniji aspekt nove studije je obračunavanje s neizvenostima, podvukao je Skot Lučini, postdoktorand u Institutu za teoriju i računanje pod okriljem Centra za astrofiziku Harvard–Smitsonijen: „U ovom slučaju uzorkovane su sve nepoznanice vezane za pozicije, brzine i mase galaksija da bi dobile relativne verovatnoće različitih scenarija”, napisao je on u svojoj elektronskoj poruci. „To nam doista daje kompletnu sliku mogućih ishoda.” Galaksije su složeni sistemi čiji se oblici mogu iskriviti, međusobne interakcije im promeniti orbite, a masu gubiti na različite načine. To otežava dugoročna predviđanja, pridodao je Lučini.
Uštini, kako pišu autori studije, to znači da je sudbina Mlečnog puta potpuno neizvesna. Međutim, novi podaci iz svemirskog teleskopa Gaia, planirana za leto 2026., mogla bi dodatno smanjiti neizvjesnosti u vezi brzine i smera kretanja Andromede, predviđa Savala. Iako nisu detaljno modelirali spajanje Velikog Magelanovog oblaka i Mlečnog puta, ustanovili su da postoji prividna izvesnost da će se dve galaksije spojiti u sledeće dve milijarde godina, što potvrđuju i ranija istraživanja. No učinci tog spajanja verovatno će biti manji nego kod mogućeg spajanja sa Andromedom. „To spajanje neće uništiti našu galaksiju, ali će je temeljno promieniti – naročito će delovati na našu središnju supermasivnu crnu rupu i galaktički halo”, napisao je Džerent Luis.
(Ilustracija Pixabay)
(Indeks)
