„Džef Bezos iz ,Amazonaʼ, s druge strane, zamišlja Zemlju kao park u koji bi se vratila priroda, dok bi se teška industrija i zagađenje premestili u svemir. On, čak, planira sistem isporuke između Zemlje i Meseca, a sanja o izmeštanju industrije van naše planete da bi Zemlja postala raj”, kazuje proslavljeni svetski fizičar Mičio K
Mičio Kaku (78) je doktor nauka, suosnivač teorije struna i jedan je od najpoznatijih naučnika današnjice. Autor je četiri bestselera po listi The New York Times-a, što je danas veoma cenjena referenca. Naučni je dopisnik emisije CBS This Morning, a vodio je brojne naučne emisije na BBC-ju, Discovery-ju i Science Channel-u.
Njegova nedeljna radio-emisija prenosi se na 100 radio-stanica širom SAD. Nosilac je Henri Semat profesorskog zvanja iz teorijske fizike na Gradskom kolerdžu Njujorka, gde predaje više od 25 godina. Takođe je bio gostujući profesor nu prestižnom Institututu za napredne studije i na Ubiverzitetu Njujork. Kaku razume zakone nauke i rado iznosi predviđanja koja su u njegovom slučaju potkrepljena velikim znanjem i vizijom. Šta je u nekoliko minuta u jednoj od svojih emisija ispričao o budućnosti čovečanstva i to vrlo precizno, u tri tačke?
„Ulazimo u ono što nazivam sledećom zlatnom erom istraživanja svemira. Imamo ne samo novu energiju i finansiranje (posebno iz Silicijumske doline), već i novu viziju. Ilon Mask, osnivač SpaceX, želi da stvori višeplanetarnu vrstu. Džef Bezos iz ,Amazonaʼ, s druge strane, zamišlja Zemlju kao park u koji bi se vratila priroda, dok bi se teška industrija i zagađenje premestili u svemir. On, čak, planira sistem isporuke između Zemlje i Meseca, a sanja o izmeštanju industrije van naše planete da bi Zemlja postala raj”, kazuje Mičio Kaku.
„Karl Sagan mi je jednom rekao da je Zemlja u sredini kosmičkog streljačkog poligona punog asteroida, kometa i meteora, i da je pitanje vremena kada će nas pogoditi razorna planeta-ubica kao ona koja je uništila dinosaure pre 65 miliona godina”, nastavlja Kaku. „Zato nam je potrebna polisa osiguranja: ne da svi ljudi pobegnu u svemir, što je preskupo, već da ljudska vrsta preživi tako što će postati dvoplanetska. Ilon Mask planira da pošalje do milion ljudi na Mars pomoću raketa koje bi delom bile finansirane javno, a delom privatno, uključujući tehnologije fuzionih i antimaterijskih raketa. Neke od tih tehnologija još ne postoje, ali fizika ih ne zabranjuje.
Danas, pomoću postojećih tehnologija mogli bismo poslati čip veličine poštanske markice ka najbližim zvezdama, koristeći laser snage 800 megavata za ubrzanje na 20 odsto brzine svetlosti. To znači da bi Proksima Kentauri B, planeta slična Zemlji koja se nalazi najbliže našem solarnom sistemu, mogla biti prva meta međuzvezdnog putovanja i to za samo 20 godina. Ali ako zaista želimo gradove na Marsu, moraćemo da organizujemo da ih grade samoreprodukujući roboti. Jedan robot pravi dva, zatim četiri, osam, i tako dalje dok ne dobijemo armiju robota koja može da gradi kolonije koristeći materijale sa Marsa. I ne zaboravite – 99,9 odsto svih vrsta na Zemlji izumre. Priroda nije uvek nežna. Ako sumnjate, samo pogledajte pod noge. Ispod vas su fosili svih tih izumrlih stvorenja. Fizika i priroda već imaju osuđujuću presudu za čovečanstvo. Zato naš spas može biti svemir” predviđa Mičio Kaku.
„U istoriji nauke, imali smo projekte koji su menjali čovečanstvo:
- Projekat Menhetn (atomska bomba),
- Projekat genoma (mapiranje DNK),
- A sada, projekat konektoma – mapiranje celog ljudskog mozga”, objašnjava Kaku. „Već danas možemo povezati mozak direktno s računarom. Fizičar Stiven Hoking imao je čip u naočarima koji je radio-komunikacijom primao moždane signale i slao ih na laptop. Tako je kucao mislima. Imamo početke telepatije, prenos emocija i sećanja preko interneta. Pentagon ulaže više od 150 miliona dolara da ratni veterani s povredama kičme hodaju pomoću egzoskeleta povezanih s mozgom. Na otvaranju Svetskog prvenstva u Brazilu videli smo kako je paralizovan čovek pomoću egzoskeleta mentalno pokrenuo nogu i šutnuo loptu.
U budućnosti, kontaktna sočiva će biti povezana sa internetom. Trepneš i online si. Prvi kupci? Studenti na ispitima. Odgovori će im biti pred očima. Na sastanku sa nepoznatom osobom, kontakt sočiva ti mogu reći da dotična i nije baš uspešan samac/samica i da je tri puta razvedena i plaća alimentaciju.
Moći ćemo da šaljemo misli, slike, emocije preko mreže – pravi brain-net. Već uspevamo da snimimo sećanja kod miševa, zatim majmuna, a uskoro i kod obolelih od Alchajmera. Oni će pritiskom na dugme moći da povrate uspomene. Bićemo u stanju da doživimo filmove, muziku i umetnost emocionalno, kao da smo sami akteri, što će današnju zabavu učiniti zastarelom poput nemih filmova” obećava Mičio Kaku.
„Ulazimo u četvrti talas naučne revolucije. Prva je bio: Termodinamika i para (parne mašine). Drugi, elektricitet i magnetizam (svetla, radio, televizija). Treći, tranzistori i laseri (digitalno doba). I četvrti, veštačka inteligencija, nanotehnologija, biotehnologija (budućnost)”, najavljuje Kaku. „Zbog starenja populacije i potrebe za lečenjem bolesti poput Parkinsona i Alchajmera, sve više novca i nauke usmerava se na bolesti starosti. Kada je reč o raku, sledeći korak je nanomedicina, molekuli koji precizno gađaju ćelije raka.
A sledeća linija odbrane biće vaš toalet. Zašto? Detektovaće rak mnogo pre nego što se razvije tumor, analizom DNK i enzima u telesnim tečnostima. Neki ljudi koji sada čitaju ovo već imaju stotine ćelija raka u telu, ali neće saznati za to još 10 godina. U budućnosti, biće dovoljno da vaš toalet kaže: ,Imate rak. Imate 10 godina da ga ukloniteʼ. Eeč tumor mogla bi nestati iz jezika. Kao što danas živimo s običnim prehladama, tako ćemo jednog dana naučiti da živimo s rakom. Umesto da nas ubija, postaće samo još jedna smetnja”, zaključuje dr Milio Kaku.
(Ilustracija Pulse/Bonitet)
((Pulse)
