Hoće li se išta promeniti kada u avgustu Beogradski univerzitet ispadne sa Šangajske liste? Najcenjenije u svetu, prigreljene od svih – od neprikosnoveno prvog Harvarda pa nadalje. Nema sumnje: kod nas će otac i sin bacati novčić da promene redosled kojim će ih dugouhi jahati.
Stanko Stojiljković
Kako ustanoviti „ko je ko” u srpskoj nauci? U visokom obrazovanju, takođe. Ništa lakše. Stavite pod mišku narodnu propovest „Svetu se ne može ugoditi” i listate životopise dotičnih.
(U svojoj knjizi „PROMISk-19: teške pare za laku nauku” dr Filip Rake Vukajlović je mnoge temeljno izlistao, ne noseći ništa ispod pazuha).
Kad god vam se učini da ste se ogrešili, vi brže-bolje predložite ko će koga uzjahati. I mirna Bačka, za Srem ne pitaj.
Od 1992. sam uzaludno prebrojavao citate, sad uviđam da sam uveliko omašio. Onda su pre desetak godina smislili Hiršov indeks, i ja se ponovo polakomio. U Srbiji to ne važi, brale. Zašto?
Ovdašnji imaoci i nemaoci nikako da se usaglase. Prvi bi da im se do poslednjeg zaračuna, drugi da svakoga odokativno odmere. I sebe, svakako, ali najvišom ocenom. Kakva međunarodna i belosvetska merila!
Elem, u tom slučaju bi magarac neprekidno jahao. Čas oca, čas sina.
Hoće li se išta promeniti kada u avgustu Beogradski univerzitet ispadne sa Šangajske liste? Najcenjenije na svetu, prigrljene od svih – od neprikosnoveno prvog Harvarda pa nadalje. Nema sumnje: kod nas će otac i sin bacati novčić da promene redosled kojim će ih magarac jahati.
Niste pomislili, valjda, da će se akademska bratija (i sestrinstvo) listom sjatiti kod spomenika Nemanji. Ili na Trg Republike, ako srpskog utemeljitelja do tada ne sklope iz delova koji će pristizati.
I nikome dlaka neće zalepršati na glavi, čak i ako je nema.
Pretrgli su se godinama hajkajući Malog (Siniša), pa su zaseli da se valjano odmore. Ostali kradljivci (i prekradljivci) tuđeg znanja i dalje slobodno šetaju ulicama, ko zna da li će i kada doći na red za moralno propitivanje. A novinari su već objavili da ih ima na desetine.
Pa šta? Pisali su i da je četrdesetak miliona evra proćerdano na izgradnju akceleratora „Tesla” i nikom ništa. Nijedna se dlaka nije zavijorila.
A na pisanije istražiteljsko nekadašnjeg vrhunskog „Vinčinog” fizičara, i pride recenzenta u dva najcenjenija naučna časopisa iz fizike u svetu (Physical Review i Physical Review Letters, kako je sam naveo)? Sa imenima i prezimenima, rođačkim i interesnim vezama, prisvojenim milionskim iznosima, prekršenim uslovima nadmetanja…?
Opet ništa! Otac i sin će hitnuti paricu u vazduh, ako je već nisu potrošili, i podmetnuti grbaču.
Magarac k`o magarac nastaviće da jaše do kuće.
