Šta bi tačno moglo to biti, zasad ostaje otvoreno pitanje, ali je masa izuzetno mala s obzirom na udaljenost na kojoj se nalazi.
U neverovatnom poduhvatu proučavanja gravitcije astronomi su otkrili tajanstvenu gustu gomilu nevidljive materije u galaksiji čijoj je svetlosti trebalo 7,3 milijarde godina da stigne do Zemlje. Reč je o najmanjoj pojavi ili telu ikad pronađenom na temelju gravitacije na tako velikim kosmičkim udaljenostima, piše Science Alert. Šta bi tačno moglo to biti, zasad ostaje otvoreno pitanje, ali je masa izuzetno mala s obzirom na udaljenost na kojoj je – tek oko milion puta veća od Sunca. Na osnovu posmatranja svemira zna se da postoji nešto što ne emituje svetlost, a sa ostatkom svemira stupa u interakciju isključivo putem gravitacije. Ta pojava naziva se tamnom materijom, a njena priroda – glatka ili grudvasta – može pomoći naučnicima da suze izbor mogućih objašnjenja.
Međutim, budući da tamna tvar ne osašilje svetlost, mapiranje njenog rasštpstiranja predstavlja velik izazov. Tu u priču ulazi gravitacija. Sve što u svemiru ima masu uzrokuje savijanje prostor-vremena oko sebe. Što je masa veća, veća je zakrivljenost. Kada svetlost iz udaljene galaksije putuje kroz prostor-vreme koje je zakrivila bliža galaksija, ona do nas stiže rastegnuta, iskrivljena i uvećana. Taj fenomen naziva se gravitaciono sočivo. Ove leće su izvanredan alat za proučavanje udaljenog svemira, jer ga uvećavaju a postojeća tehnologija to ne može. Astronomi takođe mogu iskoristiti tu iskrivljenu svetlost da mapiraju raspodelu materije u galaksiji koja deluje kao leća.
Upravo su to nameravali astrofizičar Devon Pauel iz Instituta Maks Plank za astrofiziku i njegov tim. Koristeći opsežnu mrežu teleskopa, usredsredili su se na poznati dvojac gravitacionih sočiva nazvan JVAS B1938+666. On se sastoji od prednje galaksije udaljene oko 7,3 milijrde svetlosnih godina i pozadinske galaksije udaljene otprilike 10,5 milijardi svetlosnih godina, čija je svetlost rastegnuta u četiri slike zbog gravitacionog uticaja bliže galaksije.
Jedna od slika udaljene galaksije je svetli zamrljani luk svetlosti. Unutar tog luka istraživači su uočili neobično suženje. Zaključili su da to nije mogla uzrokovati sama galaksija koja deluje kao leća. Umesto toga, krivac mora biti dodatnao gomilanje mase, što je utvrđeno s veoma visokom pouzdanošću.
„Od prve slike visoke rezolucije odmah smo primetili suženje u gravitacionom luku, što je bio očit znak da smo na tragu nečega”, rekao je astronom Džon Mekin sa Univerziteta Groningen u Holandiji. „Samo jedna mala gomila mase između nas i udaljene radio-galaksije mogla bi to uzrokovati.” Ova masa ne emituje svetlost – ni u optičkim, ni u radio, ni u infracrvenim talasnim dužinama. Potpuno je tamna ili preslaba da bismo je videli. To znači da postoji nekoliko mogućih objašnjenja.
Glavni kandidati su nagomilavanje tamne materije ili patuljasta galaksija koja odašilje premalo svetlosti da bi je detektovali. Obe opcije su trenutno podjednako verovatne, biće potrebna dalja istraživanja d se utvrdi pravi identitet. „S obzirom na osetljivost naših podataka, očekivali smo da ćemo pronaći barem jedno tamno telo, tako da je naše otkriće u skladu s takozvanom teorijom hladne tamne tvari na kojoj se temelji velik deo razumevanja kako se galaksije formiraju”, objasnio je Pauel. „Nakon što smo našli jedno, pitanje je možemo li ih pronaći više i hoće li se njihov broj i dalje slagati s modelima.”
(Ilustracija Alberlan Barros/pexels)
(Indeks)
