у тестовима најбеље су оцењивали као најпривлачније, а жуте и црвенкасте као мање привлачне. У том контексту светлоћа је повезана и са здрављем и плодношћу.
Научници су средином 20. века приметили да се људско око битно разликује од других примата. Наиме, имају белу беоњачу, док је код већине других примата она тамна или пигментисана. Ова занимљива чињеница постала је тема озбиљних истраживања почетком двехиљадитих, но тек новије студије представиле су нека могућа тумачења. Ако сте икада у зоолошком врту загледали шимпанзу, вероватно сте уочили нешто необично, помало нелагодно, куда он тачно гледа. Наиме, ткиво које окружује мрежњачу је тамносмеђе или готово црно, и исто је код горила, орангутана и практично свих других примата. С друге стране, смер погледа људи врло је лако пратити јер је лако уочити куда је окренута тамна рожњача окружена беоњачом.
Тумачење феномена први пут су 2007. као хипотезу ока које сарађујепредставили амерички еволуцони психолог Мајкл Томазело и колеге из Института Макс Планк у Лајпцигу. У основи она тврди да је у људској популацији кроз десетине хиљада година превладала варијанта код које је смер погледа био уочљивији јер је имала селекцијску предност у друштвеном контексту. Наиме, она се може повезати са успешнијом невербалном комуникацијом, координацијом и сложенијим друштвеним интеракцијама. У истраживању, објављеном 2007. у часопису Јournal of Human Evolutio n научници су ту идеју представили кроз тест у којем су дојенчади и великим човеколиким мајмунима приказивали експериментатора што гледа ка таваниxи помицањем: 1) само очију, 2) само главе или 3) обоје. Показало се да су мајмуни пратили смер главе, док је одојчад пратила очи. На темељу тога су закључили да је људима посебна осетљивост на смер погледа прилагођење за хиперсоцијалност.
Но, будући да су и неки примати врло социјални, требало је истражити постоји ли повезаност између беоњаче и интензитета сарадње унутар врсте. Једна студија из 2022. у часопису Scientific Reports представила је први квантитативни тест тог питања. Истраживачи су анализирали пигментацију беоњаче код више од стотину врста примата и упоредили је с мерама просоцијалности, друштвене толеранције и смртоносне агресије. Резултати су били јасни: примати са светлијим беоњачама, попут неких шимпанзи и бонобоа, који су нам еволуцијски најближи сродници, показивали су више кооперативног понашања. Врсте с тамним беоњачама имале су мање постотке сарадње и више смртоносног насиља унутар врсте. Kако то функционише?
Истраживачи су 2022. обелоданили научни рад у којем су тестирали колико људи и шимпанзе добро препознају смер очију једни других у разним околностима – на различитим удаљеностима и осветљењима. Показало се да су обе врсте боље препознавале смер погледа кад су очи имале светлу беоњачу и тамнију шареницу (као код људи). То значи да беоњаче у разним условима боље показују куда неко гледа, што подржава идеју да је тај изглед ока повезан с видљивошћу смера погледа. Ствари су се помало закомпликовале када су нека новија истраживања открила да постоје и код неких шимпанзи, бонобоа, горила и орангутана светлије беоњаче.Наиме, проучаваоци су утврдили да код примата заправо постоји континуирани спектар пигментације беоњаче – од тамних до белих. Једно истраживање из 2013. показало је да је боји људске беоњаче и издуженом облику очију (није типичан за већину примата) могао придонети и полни одабир.
Наиме, светлина беоњача код људи опада са годинама, тј. најизраженија је у младости (док су људи полно активни), а такође је израженија код жена него код мушкараца. Осим тога, људи су у тестовима најбеље беоњаче оцењивали као најпривлачније, а жуте и црвенкасте као мање привлачне. У том контексту светлоћа је повезана и са здрављем и плодношћу. Покушавајући да објасне еволуцију беоњаче, научници су предложили хипотезу самоудомаћења. Наиме, беле беоњаче могле су можда опстати као својство везано уз смањење агресије током еволуције човека. Према тој хипотези, смањење реактивне агресије и већа толеранција повезани су с променама у развоју неуронских гребенастих ћелија, које утичу и на пигментацију и реакцију на стрес. То је могло узроковати смањење пигментације у телу, укључујући беоњаче. Слична појава забележена је и код других одомаћених животиња, особито паса. Но једна студија објављена 2023. у часопису Zoological Letters, која је систематично упоредила 13 доместикованих врста сисара с дивљим сродницима, није пронашла значајне разлике у пигментацији.
Штагод нова истраживања на ту тему открила, прича је посебно занимљива због бројних улога које беоњаче имају у друштвеном животу човека као врсте. Бебе од рођења уче да прате поглед у чему им беоњаче помажу. Kонтакт очима користимо за учење језика, координацију активности, невербалну комуникацију и сигнализирање поверења.
(Илустрација Life, AI)
(Индекс)
