Недавно је у Руску академију наука (РАН) примљен још један Србин за иностраног члана – проф. др Лазар Давидовић. Претходе му (не по редоследу избора): Љубиша Ракић, Петар Кокотовић, Драгослав Митровић (у Француској), Светомир Стожинић, Слободан Вујић (живи), Павле Савић, Миомир Вукобратовић, Павле Ивић, Алекандар Белић, Милан Милићевић, Руђер Бошковић, Стојан Новаковић, Синиша Станковић, Љубомир Стојановић и Васа Чубриловић (почивши).
„Википедија” јавља да је руски цар Петар Велики, „кога је Готфрид Лајбниц инспирисао и саветовао” (а „Галаксија” додаје „пореклом Лужички Србин”) основао Академију у Санкт Петербургу декретом Сената 8. фебруара (28. јануара по јулијанском календару) 1724. године. „Првобитно названа Санктпетербуршка академија наука променила неколико имена током свог постојања, поставши Царска академија наука и уметности, а на крају је понела назив Царска санктпетербуршка академија наука 1836. године, који је носила до 1917. године”.
