Poznato je da je Nikola Tesla imao mnoge pomalo neobične i nesvakidašnje navike. Međutim, većinu je praktikovao da mu mozak bolje radi, a najčešće ove tri.
„Otkako je The New York Times u martu 1916. objavio da je veliki pronalazač bankrotirao, prestao je izlaziti u javnost. Da bi sačuvao energiju, ograničio je kretanje po sobi. Imao je izvrstan alibi. Bio je čovek na lomači vlastitih ideja. Kritičari su ga kamenovali, urlajući da mu je potrebniji psihijatar nego Nobelova nagrada, a nasrtljivi novinari koji su ga nekad zvali gospodarom munja pisali su da je velikom naučniku svemir pao na glavu.Nikolu Teslu to nije pogodilo. Znao je da sve to sa njim nema nikakve veze. Bogovi su ga poslali da obasja svet, i on je to učinio. Njegove sijalice dale su snažno ubrzanje razvoju industrijskog društva, no verovao je da će umreti neshvaćen i nije više hteo da se petlja s ljudima. Istina će doći i red će ponovo biti uspostavljen, u to je čvrsto verovao”, piše u reportaži „Život genija” objavljenoju časopisu National Geographic.
Poznato je koliko je Tesla bio posvećen radu i da je ceo život podredio svojim izumima. Uzročno-posledično rodile su se navike koje su onovremenim ljudima bile, najblaže rečeno, neobične. I nama danas, ali mi znamo koliko su te navike doprinele čovečanstvu jer imamo širu sliku.Neke postojeće prilagodio je obavezama, dok je druge stvorio da bi mu mozak što bolje funkcionisao, a praktikovao je:
Dugo razmišljanje
Često je govorio da može da zamisli mašine i retko je odmah pravio nacrte pre rada na njihovoj izgradnji. Ovaj proces vizuelnog razmišljanja nije svojstven svim ljudima, ali osnovna ideja je koncentracija pre izvedbe.U svojoj autobiografiji Nikola Tesla je to opisao: „Moja metoda je drugačija. Ja ne žurim s konkretnim radom. Kada dobijem ideju, odmah krenem sa izgrađivanjem u svojoj mašti. Menjam konstrukciju, radim na popravkama i upravljam strojem u svojoj glavi. Za mene je potpuno nebitno da li testiram turbinu u glavi ili u radionici.”
Kratka šetnja
Više studija je potvrdilo da odlazak u kratku šetnju doprinosi boljoj kreativnosti. I Nikola Tesla je izgleda bio tog mišljenja. Iako su njegove šetnje postale deo opsesivno-kompulsivnog ponašanja, on je do ideja za nekoliko svojih izuma tako došao. Tokom jedne došao je a ideju o naizmeničnoj struji.Nikola Tesla se 1881. godine preselio u Budimpeštu. U tom gradu se oporavljao od nervnog sloma i često je šetao sa prijateljem i recitovao poeziju. Tokom jedne od rodila se ideja o naizmeničnoj struji, pišu „Novosti”.
Rešavanje u samoći
Poput mnogih inovatora i kreativaca, zastupao je tezu da se u toku stvaranja i razmišljanja treba osamiti. Jedan od njegovih čuvenih citata kaže: „Um je oštriji i koncentrisaniji u neprekidanoj samoći. Za razmišljanje nije neophodna bilo kakva velika laboratorija. Originalnost pristiže iz samoće koja oslobađa od uticaja što nam štete kreativnom umu. Budite sami, to je tajna izumitelja, budite sami, tada se ideje rađaju.”
(Nacionalna geografija)
