Познато је да је Никола Тесла имао многе помало необичне и несвакидашње навике. Међутим, већину је практиковао да му мозак боље ради, а најчешће ове три.
„Откако је The New York Times у марту 1916. објавио да је велики проналазач банкротирао, престао је излазити у јавност. Да би сачувао енергију, ограничио је кретање по соби. Имао је изврстан алиби. Био је човек на ломачи властитих идеја. Kритичари су га каменовали, урлајући да му је потребнији психијатар него Нобелова награда, а насртљиви новинари који су га некад звали господаром муња писали су да је великом научнику свемир пао на главу. Николу Теслу то није погодило. Знао је да све то са њим нема никакве везе. Богови су га послали да обасја свет, и он је то учинио. Његове сијалице дале су снажно убрзање развоју индустријског друштва, но веровао је да ће умрети несхваћен и није више хтео да се петља с људима. Истина ће доћи и ред ће поново бити успостављен, у то је чврсто веровао”, пише у репортажи „Живот генија” објављеноју часопису National Geographic.
Познато је колико је Тесла био посвећен раду и да је цео живот подредио својим изумима. Узрочно-последично родиле су се навике које су оновременим људима биле, најблаже речено, необичне. И нама данас, али ми знамо колико су те навике допринеле човечанству јер имамо ширу слику. Неке постојеће прилагодио је обавезама, док је друге створио да би му мозак што боље функционисао, а практиковао је:
Дуго размишљање
Често је говорио да може да замисли машине и ретко је одмах правио нацрте пре рада на њиховој изградњи. Овај процес визуелног размишљања није својствен свим људима, али основна идеја је концентрација пре изведбе. У својој аутобиографији Никола Тесла је то описао: „Моја метода је другачија. Ја не журим с конкретним радом. Kада добијем идеју, одмах кренем са изграђивањем у својој машти. Мењам конструкцију, радим на поправкама и управљам стројем у својој глави. За мене је потпуно небитно да ли тестирам турбину у глави или у радионици.”
Кратка шетња
Више студија је потврдило да одлазак у кратку шетњу доприноси бољој креативности. И Никола Тесла је изгледа био тог мишљења. Иако су његове шетње постале део опсесивно-компулсивног понашања, он је до идеја за неколико својих изума тако дошао. Током једне дошао је а идеју о наизменичној струји. Никола Тесла се 1881. године преселио у Будимпешту. У том граду се опорављао од нервног слома и често је шетао са пријатељем и рецитовао поезију. Током једне од родила се идеја о наизменичној струји, пишу „Новости”.
Решавање у самоћи
Попут многих иноватора и креативаца, заступао је тезу да се у току стварања и размишљања треба осамити. Један од његових чувених цитата каже: „Ум је оштрији и концентрисанији у непрекиданој самоћи. За размишљање није неопходна било каква велика лабораторија. Оригиналност пристиже из самоће која ослобађа од утицаја што нам штете креативном уму. Будите сами, то је тајна изумитеља, будите сами, тада се идеје рађају.”
(Национална географија)
