Главна сврха витамина Д јесте да помаже телу у прихватању калцијума.. Највећи извор витамина је сунчево светло. Он се производи у нашој кожи када ултраљубичасто светло делује на уља у нашој кожи, производећи на тај начин овај витамин који се потом апсорбује у организму. Kод оралне примене треба нагласити да је овај витамин липосолубилан, што знаћи да се са мастима апсорбује кроз зидове црева.
Смог смањује моћ ултраљубичастих зрака да произведу витамин Д. Kада кожа потамни од сунца, производња витамина Д преко коже престаје. Са старењем синтеза витамина Д у кожи опада. Уколико имате повећану телесну тежину можете бити под ризиком недостатка овог витамина, јер додатно масно ткиво може да апсорбује витамин Д чинећи га недоступним. Људи који раде ноћу, као и остали које начин живота лишава сунчеве светлости, требало би да повећају количину витамина Д у својој исхрани. Препоручена дневна доза за одрасле је 200-400 интернационалних јединица (и.ј).
За шта нам је битан витамин Д?
• за јачање костију и зуба,
• побољшава имунитет,
• у лечењу шећерне болести,
• у заштити од Алцхајмерове болести,
• за правилно искоришћавање калцијума и фосфора,
• у спречавању сезонске депресије,
• у комбинацији са витамином А и Ц може да помогне у спречавању прехладе,
• заштита од рака дебелог црева и дојки.
Разумно излагање сунцу у трајању 5-10 мин, 2-3 пута седмично омогућава већини људи да произведу довољно витамина Д. Међутим разградња овог витамина се одвија јако брзо, што значи да ће нам теже бити да га складиштимо током зиме. Kреме за сунчање блокирају УВБ зраке који су потребни телу да створи витамин Д. Тако да шест дана умереног излагања сунцу, може надокнадити приближно 50 дана потпуног одсуства сунчеве светлости. Намирнице које садрже витамин Д: лосос, харинге, остриге, туна у конзерви, шкампи, жуманце, печурке, обогаћено млеко, житарице.
(Извор Данас)
