Glavna svrha vitamina D jeste da pomaže telu u prihvatanju kalcijuma.. Najveći izvor vitamina je sunčevo svetlo. On se proizvodi u našoj koži kada ultraljubičasto svetlo deluje na ulja u našoj koži, proizvodeći na taj način ovaj vitamin koji se potom apsorbuje u organizmu. Kod oralne primene treba naglasiti da je ovaj vitamin liposolubilan, što znaći da se sa mastima apsorbuje kroz zidove creva.
Smog smanjuje moć ultraljubičastih zraka da proizvedu vitamin D. Kada koža potamni od sunca, proizvodnja vitamina D preko kože prestaje. Sa starenjem sinteza vitamina D u koži opada. Ukoliko imate povećanu telesnu težinu možete biti pod rizikom nedostatka ovog vitamina, jer dodatno masno tkivo može da apsorbuje vitamin D čineći ga nedostupnim. Ljudi koji rade noću, kao i ostali koje način života lišava sunčeve svetlosti, trebalo bi da povećaju količinu vitamina D u svojoj ishrani. Preporučena dnevna doza za odrasle je 200-400 internacionalnih jedinica (i.j).
Za šta nam je bitan vitamin D?
• za jačanje kostiju i zuba,
• poboljšava imunitet,
• u lečenju šećerne bolesti,
• u zaštiti od Alchajmerove bolesti,
• za pravilno iskorišćavanje kalcijuma i fosfora,
• u sprečavanju sezonske depresije,
• u kombinaciji sa vitaminom A i C može da pomogne u sprečavanju prehlade,
• zaštita od raka debelog creva i dojki.
Razumno izlaganje suncu u trajanju 5-10 min, 2-3 puta sedmično omogućava većini ljudi da proizvedu dovoljno vitamina D. Međutim razgradnja ovog vitamina se odvija jako brzo, što znači da će nam teže biti da ga skladištimo tokom zime. Kreme za sunčanje blokiraju UVB zrake koji su potrebni telu da stvori vitamin D. Tako da šest dana umerenog izlaganja suncu, može nadoknaditi približno 50 dana potpunog odsustva sunčeve svetlosti. Namirnice koje sadrže vitamin D: losos, haringe, ostrige, tuna u konzervi, škampi, žumance, pečurke, obogaćeno mleko, žitarice.
(Izvor Danas)
