најздравији људи на свету не знају за болести и живе више од сто година.
Долина Хунза у северном делу Пакистана, који се граничи с Кином, дом је заједнице људи за које се верује да живе дуже од просечног очекиваног животног века, у неким случајевима и више од сто година. Људи Хунза звани Хунзукуш познати су као дуговечнi. Исхрана и начин живота доиста су врло јединствени, а она укључује биљке с фокусом на традиционалне технике конзервисања хране.
Кухиња је, дакле, базирана на биљу, посебно на коришћење разних врста орашастих плодова. На пример, кључни састојци већине домаћих јела су свеже кајсије, сушене кајсије и уље од њихових коштица. Долина је начичкана десетинама врста стабала кајсије, чија слаткоћа је без преседана. Бројне су здравствене добробити конзумирања кајсија јер су богате влакнима, витаминима А, C, Е и калијумом. Познато је да утичу на здравље црева, боре се против слободних радикала у телу, а нека истраживања, чак, сугеришу да њихово уље садржи хемијско једињење амигдалин, које се раније повезивало с борбом против рака. Верује се да је недостатак витамина B-17 (амигдалин) повезан с настанком рака, а уље коштица кајсије управо садржи тај витамин. Кајсије се конзумирају у различитим облицима у току сва четири годишња доба.
Током летњих месеци свеже кајсије се једу као међуоброк, а њихов сок је уобичајено пиће у домаћинствима. Свака породица у јулу и августу суши кајсије на сунцу на крову своје куће при чему одваја семенке које се засебно конзумирају. Суве кајсије једу се као међуоброк зими и на пролеће заједно са семенкама. Неке семенке се користе за израду уља које је „свети грал” кухиње, а оно служи као основа за већину домаћих јела. Међуоброк између оброка обично укључује једење воћа или орашастих плодова.
Традиционални залогаји су јабуке, трешње, ораси, коштице кајсија, бадеми, суве кајсије, дуд, сушене трешње итд. Сушење трешања, дуда, нарезаних јабука, парадајза и лиснатог зеленог поврћа уобичајена је техника чувања хране, с обзиром на оштру зиму и недостатак хране током хладног времена. Месо се конзумира врло ретко јер је скупо због помањкања пашњака. Други важан аспект кухиње јесте недостатак шећера, не постоји локално јело које садржи шећер. Чак се и најпопуларнији дезерт познат као дирампит прави седмицама од натопљених пшеничних зрна у води, а процес ферментације претвара бљутаву пшеницу у слатка зрна.
Упркос чињеници да остатак земље пије чај (chai) са шећером, Хунза наппитак замењује шећер сољу. Традиционално у додају кашику пржених ланених семенки у праху јер је познато да оне ублажавају болести срца, гојазности дијабетес. Верује се да људи из ове долине дугују своје добро здравље и дуговечност органској, непрерађеној, једноставној, али делотворној исхрани, и активном начину живота.
(Спутњик)
