MEĐU IZMEĐU

DUGOVEČNI OD KAJSIJE

226 pregleda
Pixabay

najzdraviji ljudi na svetu ne znaju za bolesti i žive više od sto godina.

Dolina Hunza u severnom delu Pakistana, koji se graniči s Kinom, dom je zajednice ljudi za koje se veruje da žive duže od prosečnog očekivanog životnog veka, u nekim slučajevima i više od sto godina. Ljudi Hunza zvani Hunzukuš poznati su kao dugovečni.Ishrana i način života doista su vrlo jedinstveni, a ona uključuje biljke s fokusom na tradicionalne tehnike konzervisanja hrane.

Kuhinja je, dakle, bazirana na bilju, posebno na korišćenje raznih vrsta orašastih plodova. Na primer, ključni sastojci većine domaćih jela su sveže kajsije, sušene kajsije i ulje od njihovih koštica. Dolina je načičkana desetinama vrsta stabala kajsije, čija slatkoća je bez presedana.Brojne su zdravstvene dobrobiti konzumiranja kajsija jer su bogate vlaknima, vitaminima A, C, E i kalijumom. Poznato je da utiču na zdravlje creva, bore se protiv slobodnih radikala u telu, a neka istraživanja, čak, sugerišu da njihovo ulje sadrži hemijsko jedinjenje amigdalin, koje se ranije povezivalo s borbom protiv raka. Veruje se da je nedostatak vitamina B-17 (amigdalin) povezan s nastankom raka, a ulje koštica kajsije upravo sadrži taj vitamin.Kajsije se konzumiraju u različitim oblicima u toku sva četiri godišnja doba.

Tokom letnjih meseci sveže kajsije se jedu kao međuobrok, a njihov sok je uobičajeno piće u domaćinstvima. Svaka porodica u julu i avgustu suši kajsije na suncu na krovu svoje kuće pri čemu odvaja semenke koje se zasebno konzumiraju. Suve kajsije jedu se kao međuobrok zimi i na proleće zajedno sa semenkama. Neke semenke se koriste za izradu ulja koje je „sveti gral” kuhinje, a ono služi kao osnova za većinu domaćih jela.Međuobrok između obroka obično uključuje jedenje voća ili orašastih plodova.

Tradicionalni zalogaji  su jabuke, trešnje, orasi, koštice kajsija, bademi, suve kajsije, dud, sušene trešnje itd. Sušenje trešanja, duda, narezanih jabuka, paradajza i lisnatog zelenog povrća uobičajena je tehnika čuvanja hrane, s obzirom na oštru zimu i nedostatak hrane tokom hladnog vremena.Meso se konzumira vrlo retko jer je skupo zbog pomanjkanja pašnjaka. Drugi važan aspekt kuhinje jeste nedostatak šećera, ne postoji lokalno jelo koje sadrži šećer. Čak se i najpopularniji dezert poznat kao dirampit pravi sedmicama od natopljenih pšeničnih zrna u vodi, a proces fermentacije pretvara bljutavu pšenicu u slatka zrna.

Uprkosčinjenici da ostatak zemlje pije čaj (chai) sa šećerom, Hunza nappitak zamenjuje šećer solju. Tradicionalno u dodaju kašiku prženih lanenih semenki u prahu jer je poznato da one ublažavaju bolesti srca, gojaznosti dijabetes.Veruje se da ljudi iz ove doline duguju svoje dobro zdravlje i dugovečnost organskoj, neprerađenoj, jednostavnoj, ali delotvornoj ishrani, i aktivnom načinu života.

 

(Sputnjik)

O autoru

administrator

Ostavite komentar