Naučnici žele pojačati taj učinak razvojem vakcina da nauče telo kako da lovi endogene retroviruse.
Relikti drevnih virusa koji su se milionima godina skrivali u ljudskoj DNK pomažu telu u borbi protiv raka, utvrdili su naučnici. Studija Instituta Frensis Krik pokazala je da se uspavani ostaci starih virusa probude kada ćelije raka izmaknu kontroli. To nenamerno pomaže imunom sistemu da cilja i napadne tumor, preneo je BBC. Dotični tim želi da iskoristi ovo otkriće za dizajniranje vakcina koje mogu pospešiti lečenje raka ili ga čak sprečiti. Istraživači su uočili vezu između boljeg preživljavanja od raka pluća i dela imunog sistema, nazvanog B-ćelije, koje su se grupisale oko tumora. B-ćelije su deo ljudskog tela koji proizvodi antitela i poznatije su po svojoj ulozi u borbi protiv infekcija, kao što je koronavirus.
Šta su tačno te ćelije radile s rakom pluća bila je tajna, ali niz zamršenih eksperimenata sa uzorcima pacijenata i testovima na životinjama pokazao su da se još pokušavaju boriti protiv virusa. „Ispostavilo se da antitela prepoznaju ostatke onoga što se naziva endogenim retrovirusima”, rekao je profesor DŽulijan Daunvord, pomoćnik direktora istraživanja iz Institutu Frensis Krik.
Retrovirusi imaju sposobnost ubacivanja kopije svojih genetskih uputstava u naše. Više od osam posto onoga što smatramo ljudskim DNK, zapravo, ima takvo virusno poreklo, a neki od tih retrovirusa postali su deo našeg genetskog koda pre desetina miliona godina i zajednički su s našim evolucionim rođacima, velikim majmunima. Drugi retrovirusi su, možda, ušli u naš DNK pre nekoliko hiljada godina. Jedna od tih stranih uputstava vremenom su preuzeta i služe u korisne svrhe unutar naših ćelija, a druga su strogo kontrolisana da bi se sprečilo njihovo širenje. Međutim, u ćeliji raka, kada ona nekontrolisano raste, dominira haos i ranija čvrsta kontrola tih drevnih virusa je izgubljena.
Ta drevna genska uputstva više ne mogu oživeti cele viruse, ali mogu stvoriti fragmente virusa koji su dovoljni da imuni sistem uoči virusnu pretnju. „Imuni sistem je prevaren da poveruje da su tumorske ćelije zaražene i pokušava da eliminiše virus, tako da je to neka vrsta alarmnog sistema”, izjavio je profesor Džordž Kasiotis, ruvodilac retrovirusne imunologije u centru za biomedicinska istraživanja.
Antitela podstiču druge delove imunog sistema koji ubijaju zaražene ćelije. Imuni sistem pokušava da zaustavi virus, ali u ovom slučaju uklanja kancerogene ćelije. Profesor Kasiotis ističe da je to neverovatna promena uloge retrovirusa koji su, u doba svojeg vrhunca, možda uzrokovali rak kod naših predaka zbog načina na koji napadaju našu DNK, ali nas sada štite od raka, što smatra fascinantnim.Studija, objavljena u časopisu Nature, opisuje kako se to događa prirodno u telu, a naučnici žele pojačati taj učinak razvojem cepiva da bi naučili telo kako da lovi endogene retroviruse. „Ako to možemo učiniti, onda možete razmišljati ne samo o terapeutskim vakcinama, možete razmišljati i o preventivnim”, zaključio je Džordž Kasiotis.
(Indeks)
