Научници желе појачати тај учинак развојем вакцина да науче тело како да лови ендогене ретровирусе.
Реликти древних вируса који су се милионима година скривали у људској ДНК помажу телу у борби против рака, утврдили су научници. Студија Института Френсис Крик показала је да се успавани остаци старих вируса пробуде када ћелије рака измакну контроли. То ненамерно помаже имуном систему да циља и нападне тумор, пренео је BBC. Дотични тим жели да искористи ово откриће за дизајнирање вакцина које могу поспешити лечење рака или га чак спречити. Истраживачи су уочили везу између бољег преживљавања од рака плућа и дела имуног система, названог B-ћелије, које су се груписале око тумора. B-ћелије су дeо људског тела који производи антитела и познатије су по својој улози у борби против инфекција, као што је коронавирус.
Шта су тачно те ћелије радиле с раком плућа била је тајна, али низ замршених експеримената са узорцима пацијената и тестовима на животињама показао су да се још покушавају борити против вируса. „Испоставило се да антитела препознају остатке онога што се назива ендогеним ретровирусима”, рекао је професор Џулијан Даунворд, помоћник директора истраживања из Институту Френсис Крик.
Ретровируси имају способност убацивања копије својих генетских упутстава у наше. Више од осам посто онога што сматрамо људским ДНК, заправо, има такво вирусно порекло, а неки од тих ретровируса постали су део нашег генетског кода пре десетина милиона година и заједнички су с нашим еволуционим рођацима, великим мајмунима. Други ретровируси су, можда, ушли у наш ДНК пре неколико хиљада година. Једна од тих страних упутстава временом су преузета и служе у корисне сврхе унутар наших ћелија, а друга су строго контролисана да би се спречило њихово ширење. Међутим, у ћелији рака, када она неконтролисано расте, доминира хаос и ранија чврста контрола тих древних вируса је изгубљена.
Та древна генска упутства више не могу оживети целе вирусе, али могу створити фрагменте вируса који су довољни да имуни систем уочи вирусну претњу. „Имуни систем је преварен да поверује да су туморске ћелије заражене и покушава да елиминише вирус, тако да је то нека врста алармног система”, изјавио је професор Џорџ Kасиотис, руводилац ретровирусне имунологије у центру за биомедицинска истраживања.
Антитела подстичу друге делове имуног система који убијају заражене ћелије. Имуни систем покушава да заустави вирус, али у овом случају уклања канцерогене ћелије. Професор Kасиотис истиче да је то невероватна промена улоге ретровируса који су, у доба својег врхунца, можда узроковали рак код наших предака због начина на који нападају нашу ДНК, али нас сада штите од рака, што сматра фасцинантним. Студија, објављена у часопису Nature, описује како се то догађа природно у телу, а научници желе појачати тај учинак развојем цепива да би научили тело како да лови ендогене ретровирусе. „Ако то можемо учинити, онда можете размишљати не само о терапеутским вакцинама, можете размишљати и о превентивним”, закључио је Џорџ Kасиотис.
(Индекс)
