Белоглави суп и лешинар који се води као регионално ишчезао примећени на Старој планини.
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије је на својем сајту објавило да је на подручју Старе планине забележено присуство великог броја белоглавих супова (Gyps fulvus), наше највеће птице чија се популација гнезди искључиво на југозападу Србије. Забележена је и јединка црног стрвинара (Aegypius monachus), врсте лешинара која се у код нас више од пола века води као ишчезла. Захваљујући вишедеценијском труду орнитолога из Бугарске и Шпаније, у суседној Бугарској је вишеструко повећана популација белоглавог супа, смањено је опадање популације беле кање kanje (Neophron percnopterus), а враћен црни ствинар који се увелико гнезди у природи, од чега један пар на свега неколико километара од границе са Србијом.
Раст популације лешинара у Бугарској се јасно примећује и у источној Србији где су све чешћи прелети ових врста пре свега преко Старе планине, на којој су се у прошлости гнездили. Управо ту високо на небу 18. јула 2023. године избројано је најмање 11 јединки белоглавог супа, а и једна црног стрвинара. С обзиром на овако велики број птица, претпоставља се да су пронашле одговарајући извор хране.
„Ово је изузетно важна вест за све природњаке. Да бисмо то разумели, морамо се вратити неколико корака уназад: лешинарима су драстично опале популације на територији бивше Југославије шездесетих година прошлог века, као резултат организованих тровања вукова. До данас нису саниране све последице тога. Бројност белоглавих супова је последњих двадесетак година у порасту захваљујући вештачким хранилиштима, па сада у Србији имамо стотинак парова. Међутим, врста која је некада била широко распрострањена сада има гнездеће парове само у југозападном делу земље. Црни стрвинар се, нажалост, није опоравио и већ 60 година се не гнезди код нас. Вероватноћа да се то деси у следећих пар година је велика, јер су колеге из Бугарске одрадиле већи део посла тиме што су пустили јединке ове врсте у дивљину”, каже орнитолог Слободан Марковић, који је с колегама забележио присуство лешинара на Старој планини.
Да бисмо задржали лешинаре на овом подручју, потребно је да обезбедимо повољније услове, пре свега на Старој планини у виду вештачких платформи за гнежђење, формирањем хранилишта мањих капацитета и спречавањем тровања. „У Србији годишње настане преко 250 хиљада тона анималног отпада, само је питање добре воље и организације да се успостави неколико мањих хранилишта у источној Србији која би са сигурношћу привукла белоглаве супове и црне стрвинаре, а вероватно их задржала и на гнежђењу”, додаје Марковић.
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије ради на заштити лешинара у Србији у сарадњи с Фондацијом за заштиту лешинара (VCF), заједно са организацијама из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Грчке и Северне Македоније, а све у оквиру пројекта Balkan DETOX LIFE, чији је циљ да се смањи тровањe дивљих животиња и смртност лешинара као најосетљивијих.
(Национална географија)
