Ako se dobro provodimo, osećamo se kao da je jedan sat trajao duplo kraće. S druge strane, ako završavamo zamoran i dosadan zadatak, čak i deset minuta deluje kao večnost. Najnovije istraživanje časopisa Psychology Today ukazuje da veza između srca i mozga može biti odgovorna za čovekovu percepciju oremena.Otkucaji mogu biti činilac koji na to utiče.
Sigurno je da ljudska percepcija vremena nikada nije objektivna i tačna: ako moramo završiti dosadan zadatak, čini se kao da vreme teče veoma sporo i da se dan produžio, a kada doživljavamo uzbuđenje ili radost, vreme leti“ Psiholozi su dugo proučavali našu percepciju vremena a do sada je glavna tema većina istraživanja bila rad mozga.Ali nova studija koju su sproveli istraživači na univerzitetu Kornel objavljena ranije ove godine sugeriše da naše percepcije vremena na nivou milisekundi mogu biti vođene, barem delimično, otkucajima našeg srca. U studiji, istraživači iz su regrutovali skoro četrdeset studenata i koristili elektrokardiograme za precizno merenje njihovih otkucaja srca. Zatim, puštali su im audio tonove i tražili od njih da procene dužinu svakog tona.
Kada su učesnici imali sporiji otkucaj srca, tonove su percipirali kao da traju duže, dok je kod bržeg otkucaja ton bio kraći.Vaša sposobnost da percipirate u sadašnjem trenutku će se razlikovati u zavisnosti od vašeg otkucaja srca. „Na primer, kada trčite veoma brzo, a u okolini se pojavi bljesak svetla, možda to nećete primetiti tako dobro kao kada ste mirni. Mislimo da ovakve teorije objašnjavaju brzi otkucaji srca koji dodaju „buku“ u mozgu, tako da ne doživljavamo stvari koje se dešavaju oko vas tako intenzivno”, smatra Sadegi, studentkinja i glavni autor studije.
Istovremeno, studija je otkrila da je veći broj otkucaja srca doveo do preciznije percepcije vremena. „Ljudi sa većim otkucajima srca imaju tendenciju da budu „budniji“. Više krvi stiže do organa i mozga, tako da telo ima više dostupnih resursa. Setite se ranih dana čovečanstva; viši broj otkucaja srca verovatno je značio bežanje od nevolje ili trčanje za hranom, dve okolnosti u kojima bi koncentracija i preciznost bile važne. Posmatranje celog tela, a ne samo mozga, da bi se bolje razumela percepcija je novo polje u psihologiji, koje se nastavlja istraživati”, dodala je Sadegi.
„Srce je posebno važno jer neprestano pumpa krv u mozak. Drugi organi imaju sporije interakcije sa mozgom, ali srce je veoma brzo. Svakiotkucaj je u interakciji sa mozgom.”Uprkos navedenim revolucionarnim rezultatima, odnos između srca i percepcije vremena još uvek nije potpuno jasan, ali tim je utvrdio da novo saznanje može biti veoma korisno za buduće proučavanje veze između ljudskog uma i tela.
(Ilustracija Pexeks/Maria Mileta)
(RT)
