Ако се добро проводимо, осећамо се као да је један сат трајао дупло краће. С друге стране, ако завршавамо заморан и досадан задатак, чак и десет минута делује као вечност. Најновије истраживање часописа Psychology Today указује да веза између срца и мозга може бити одговорна за човекову перцепцију оремена. Откуцаји могу бити чинилац који на то утиче.
Сигурно је да људска перцепција времена никада није објективна и тачна: ако морамо завршити досадан задатак, чини се као да време тече веома споро и да се дан продужио, а када доживљавамо узбуђење или радост, време лети“ Психолози су дуго проучавали нашу перцепцију времена a до сада је главна тема већина истраживања била рад мозга. Али нова студија коју су спровели истраживачи на универзитету Корнел објављена раније ове године сугерише да наше перцепције времена на нивоу милисекунди могу бити вођене, барем делимично, откуцајима нашег срца. У студији, истраживачи из су регрутовали скоро четрдесет студената и користили електрокардиограме за прецизно мерење њихових откуцаја срца. Затим, пуштали су им аудио тонове и тражили од њих да процене дужину сваког тона.
Када су учесници имали спорији откуцај срца, тонове су перципирали као да трају дуже, док је код бржег откуцаја тон био краћи. Ваша способност да перципирате у садашњем тренутку ће се разликовати у зависности од вашег откуцаја срца. „На пример, када трчите веома брзо, а у околини се појави бљесак светла, можда то нећете приметити тако добро као када сте мирни. Мислимо да овакве теорије објашњавају брзи откуцаји срца који додају „буку“ у мозгу, тако да не доживљавамо ствари које се дешавају око вас тако интензивно”, сматра Садеги, студенткиња и главни аутор студије.
Истовремено, студија је открила да је већи број откуцаја срца довео до прецизније перцепције времена. „Људи са већим откуцајима срца имају тенденцију да буду „буднији“. Више крви стиже до органа и мозга, тако да тело има више доступних ресурса. Сетите се раних дана човечанства; виши број откуцаја срца вероватно је значио бежање од невоље или трчање за храном, две околности у којима би концентрација и прецизност биле важне. Посматрање целог тела, а не само мозга, да би се боље разумела перцепција је ново поље у психологији, које се наставља истраживати”, додала је Садеги.
„Срце је посебно важно јер непрестано пумпа крв у мозак. Други органи имају спорије интеракције са мозгом, али срце је веома брзо. Сваки откуцај је у интеракцији са мозгом.” Упркос наведеним револуционарним резултатима, однос између срца и перцепције времена још увек није потпуно јасан, али тим је утврдио да ново сазнање може бити веома корисно за будуће проучавање везе између људског ума и тела.
(Илустрација Pexeks/Maria Mileta)
(РТ)
