Недостатак у исхрани је главни кривац за слаб имунитет
Као један од три макронутријента који чине храну коју једемо, заједно са угљеним хидратима и мастима, протеини су кључни за добро здравље, а њихов дефицит одражава се не само на енергију и виталност, већ и имуни систем. Дефицит беланчевина у нашем организму може бити један од главних криваца за смањен имунитет, нарушен метаболизам, а и многе друге проблеме попут губитка косе, зуба и мишићне масе, док се код деце у раном узрасту може јавити и физичка и ментална заосталост и проблеми са централним нервним системом.
„Исхрана која искључује намирнице животињског порекла требало би да буде употпуњена намирницама биљног порекла које су извори беланчевина, будући да се оне, за разлику од масти и угљених хидрата, у нашем организму не складиште”, навела је нутрициониста Оксана Ковилкина. Сагласно научним истраживањима, људском телу потребно је у просеку 0,8 грама беланчевина на 1 килограм телесне масе. Међутим, ова бројка може и да варира – тако је примера ради, професионалним спортистима и онима који покушавају да добију на маси, дневна норма некада и двоструко виша, те варира од 1,5 до чак 2,3 грама по килограму телесне масе.
Шта грами протеина заиста значе? Нутриционисти наводе да се грами протеина односе на број грама макронутријената. Тако порција говедине од 226 грама, садржи само 61 грам протеина, док рецимо једно јаје које је тешко 46 грама садржи само 6 грама протеина. Добра алтернатива намирницама животињског порекла јесу махунарке и коштуњаво воће, па тако уколико преферирате веганску исхрану, протеине можете надоместити сојом, киноом, орасима, пасуљем или хељдом. Када је сезона грашка, и он може бити одличан избор, а за љубитеље, ту је и едамаме. Светска здравствена организација препоручује да се у дневној исхрани нађе макар једна порција биљних протеина.
(РТ)
